Marfi i groznica (FSF/SHS/A)

Hvala Iris, sad je dobro evo ga glaba svinjske nožice. Ovo je najduži period da je bio bez napada u životu. Svrha ovih lekova je da spreče oslobađanje proteina (amiloid),a obično to smanji učestalost napada. Žene obavezno odrade jednu turu plakanja kad on ima napad,ali zaista izgleda toliko jadno tada da im i ne zameram. Sreća pa se oporavi jako brzo,a i težak je kao tuč s obzirom na moju snagu i građu

Edit: Majo,šta da ti kažem,verujem da ti to ne bi mogla da gledaš. I meni je ovaj put izgledao jadnije nego ikad.

Poljubac za Marfa:)

Posto samo mogu da citam, da budem tuzna i nista vise..onda saljem jedan veliki poljubac

Kako je Marphy danas?

A da li postoje neke tablete ili nesto sto bi vise pomoglo, sto mozda nema kod nas da se nabavi, pa da pokusamo nekako da pronadjemo?
Sta je najefikasnije u borbi protiv te groznice? Da li je to prava terapija koju su ti preporucili nasi vet? Da li se tako lece i psi u svetu?

Još juče je bio super,a danas je odlično skakao je sa drugaricom jutros.
Terapija je prava, poslao sam ime leka na nekoliko grupa i rekli su da je identičan sastav kao i ovih što se koriste u Americi i širom Evrope.
Najveći problem je što niko nije otkrio koji je pravi mehanizam groznice. Ne znaju ni šta je izaziva,šta je okidač,a sama groznica nije toliko opasna koliko ono što izaziva konstantna borba imunološkog sistema sa samim sobom.
Meni je bitno da lek sprečava pojavu sekundarne amiloidoze i samim tim otkazivanje bubrega ili jetre. Inače i ovaj tretman je eksperimentalan jer je bolest nezgodna i ne može da se pronađe konkretan gen odgovoran za sve.

Samo kad je on veseo.To je najvažnije,a ostalo je mučenje.

Odrađena urinoanaliza danas, stigli rezultati. Sad sam pratio stanje od ranije ovde u postovima i ne dopada mi se ništa. Ovaj put mu niko nije dao ni da jede ni da pije, a specifična gustina je samo 1013 što je očajno, znači da bubrezi ne koncentrišu urin kako treba i samim tim ne rade kako treba. Naravno ima i povećane proteine u mokraći, takođe znak da bubrezi "puštaju" ponovo loš znak, uz ovu specifičnu gustinu i proteine, ono na šta meni liči je umereno otkazivanje bubrega. Srećom stanje se može ovako održavati jako dugo uz prirodnu ishranu i nove lekove koje ću tražiti sutra kad zakažem kod veterinara.
Ljudi, ovaj test košta samo 200 din proveravajte svojim zgužvancima bubrege tj. urin bar jednom godišnje!!!!!!!!!

Vratili smo se skoro iz NS, bili smo kod veterinara, kad smo bili u petak vadili smo Marfiju krv 3 puta. Marfi je u četvrtak imao napad, izuzetno oteknut zglob na zadnjoj nozi, u petak kad smo bili kod veterinara svi zglobovi su bili otečeni. Sve vreme je imao temperaturu, ali u donjim granicama ništa preterano, kolhicin je obavio svoje, kao i 2x po 250mg aspirina.
Urinoanaliza je bila jako loša specifična gustina samo 1013 (za pse je normalno oko 1024) bubrezi jako loše rade i slabo koncentrišu urin. Takođe ima i proteina u mokraći loš znak rada bubrega.
Preko krvi je proverena jetra i sve vrednosti su normalne što bi značilo da jetra nije zahvaćena amiloidozom, ali su zato vrednosti bubrega jako loše. Urea je 13.4 (za pse je normalno 9.25), Kreatinin je 154 (za pse normalno 106). Prilikom razgovora sa veterinarima (koji su odlični i izlaze mi u susret i trpe moje petljanje u njihov posao) zaključeno je da je bubrege zahvatila amiloidoza i da je ovo rana faza otkazivanja bubrega. Pošto je krv vađena u vreme napada koji je ovaj put trajao 72h (najduži ikad) leukociti su izuzetno povišeni 21,8 (normalno za pse 6-17). Takođe su mu povišeni albumini što je u direktnoj vezi sa bubrezima i dehidratacijom.
Ostaje nam da radimo sve što smo i do sada radili i dalje je na kolhicinu (doživotno) i napade ćemo smirivati aspirinom kao i do sada.
Takođe postoje neke čudne vrednosti po pitanju svežih i izbledelih eritrocita u mokraći što ukazuje na promene na bubrezima (amiloid se formira oko bubrega u vidu "voska" i sprečava pravilan rad) ili na neku vrstu infekcije pa ćemo ga za svaki slučaj držati dve nedelje na Panklavu 2x500mg. Inače je sa 24kg spao na 21kg i poprilično je mršav, mada je juče i povraćao, a u toku napada slabo, skoro nikako, jeo.
U suštini stanje je takvo kakvo je, treba se boriti i gurati dalje sve dok on to može da izdrži, a ima dovoljno snage bar po onome što vidim kad me pogleda, Marfi još nije spreman da odustane, a svakako nisam ni ja.
Inače danas je bio dan shar-peia kod njih, sreli smo i Sinišu i Saru, koja se gotovo skroz oporavila i naravno luda je ko struja, takođe je bio još jedan shar-pei, mužijak koji je isto bio raspoložen za igru, naravno Marfi je od svih najsmoreniji i najkrupniji.

Sve pohvale za tebe Pedja i kao vlasnika koji ulaze svu svoju energiju da bi svom bolesnom ljubimcu pruzio maksimalnu negu i podrsku i kao coveku koji je spreman izneti u javnost stvari o kojima malo ko zeli pricati.

Murphy-u zelim da i dalje bude jak momak, koliko to moze

Nazalost svi mi koji imamo kucne ljubimce moramo biti svesni da imaju kraci zivotni vek od nas, da ce nas jednom napustiti ali ovakve stvari su posebno teske iz razloga sto je to nesto sto se zivotinji ne mora prirediti i sto postoji neko ko je odgovoran za stanje u kome se Murphy nalazi.
Zao mi je , zaista mi je zao, nijedna zivotinja ne zasluzuje tako nesto

Ne postoji nista sto moze opravdati postupak odgajivaca ukoliko je pas koga je razmnozavao pokazivao znake oboljenja ili ako je znao da je pas nosilac ovog genetskog oboljenja.Zaista za svaku osudu i vise od toga

Hvala vam na ovim rečima. Stvarno se trudim da mu učinim sve ovo što bezbolnijim, koliko god je to moguće. Sebe smatram delimično krivim jer nisam odradio istraživanje kako treba pre kupovine, ali opet sam presrećan što je dospeo kod mene, jer ima predivan karakter i pruža neverovatno puno celoj porodici. Zahvaljujući njegovoj bolesti i mom istraživanju uspeo sam da pokupim gomilu stvari o njima. Posebno što veterinari kod nas ne znaju ništa o groznici, a nisu baš ni iskusni po pitanju rase, ne svi, ali dosta njih.
Što se tiče javnosti, postavio sam informacije o groznici na nekoliko foruma, uvek pominjem da svako ko me kontaktira može dobiti Marfijev rodovnik i uporediti srodnike. Interesantna stvar je da nisam naleteo ni na jedan slučaj groznice u Srbiji, osim Marfija. Ovde na forumu, srećom, niko nema srodnike sa njim u rodovniku. Ne znam da li vi znate za neke slučajeve?
Davno, još kad je prvi put imao napad, a nismo znali šta je, zvali smo "odgajivača" za koga sada mislim da je preprodavac (iako me je ubeđivao da je ženka njegova), rekao nam je za sva pitanja da se obratimo veterinarima u Subotici, jer on tamo vodi svoje pse. Jednostavno, nisam uradio ono što je trebalo kad sam ga kupovao, a to je detaljno raspitivanje o svim srodnicima, o njihovom životnom veku. U leglu je bilo 6 štenaca, ako se dobro sećam priče (i ako je istinita) Marfi je ostao poslednji jer je imao ujed na nozi i niko nije hteo da ga uzme i nemam uvid gde su otišli.

Nemoj se cuditi sto nisi dovoljno jak u borbi sa vetrenjacama, mislim sto nisi saznao za nijedan slucaj sem Murphy-a.
FSF-a ima i kod nas onoliko koliko i u ostatku sveta a izvesno je da ga je i vise zbog evidentnog prekomernog razmnozavanja bez bilo kakve odgovornosti.Pa i niska cena govori koliko ovde ljudi cene vrednost cistokrvnog psa, kako onda onda ocekivati bilo kakvu odgovornost po pitanju zdravlja iste zivotinje?Odgovornost prema nekoj drugoj"manje vrednoj"?
I ovo sto cinis je mnogo vise nego sto su mnogi u stanju uciniti za Shar Peia ili neku drugu zivotinju.
Sto se mene tice ja sam generalno veliki ljubitelj i borac za prava svih zivotinja i nije cudno sto sam se i ja oglasila po ovom pitanju jer sam uz to i sama dozivela strah i sumnju na Pei groznicu.Na svu srecu za sada se dobro zavrsilo.
Tacno je da mnogi vetrinari ne prepoznaju klinicku sliku pacijenta kao ovu naslednu bolest, neki cak zaista jako malo znaju o njoj.Tragicno.Moja vetrinarka znala o oboljenju i pre nego sam ja napravila pometnju, ali je ipak morala dopuniti svoja znanja i dodatno se informisati.Priznaje da je ranije u slucaju visoke temperature kod Shar Peia lecenju pristupala po inerciji, kao i kod drugih pasa. Statistiticki podaci o broju obolelih van nase zemlje su je podstakli da ozbiljno pristupi ovom problemu. Za godinu ipo dana koliko je odprilike proslo imala je tri dijagnostikovana oboljenja od kojih je za dva slucaja dobila odobrenje vlasnika za sterilizaciju.Misli da je to dosta veliki broj s obzirom da postoji jos tri vetrinarnarske ambulante i da ona nema kompletan uvid u populaciju pasa ove rase u nasem gradu koji je relativno mali.
FSF-a ima samo sto ga ljudi jos uvek ne prepoznaju kao bolest vec kao nesto sto je vezano za neke opste karakteristike rase u smislu prevelike osetljivosti na stres.Kao sto se i dete moze dobiti temperaturu od stresa. Malo ko zna sta se u tom trenutku a i inace dogadja u telu ustvari obolelog psa.

Citat :

FSF-a ima i kod nas onoliko koliko i u ostatku sveta a izvesno je da ga je i vise zbog evidentnog prekomernog razmnozavanja bez bilo kakve odgovornosti.Pa i niska cena govori koliko ovde ljudi cene vrednost cistokrvnog psa, kako onda onda ocekivati bilo kakvu odgovornost po pitanju zdravlja iste zivotinje?Odgovornost prema nekoj drugoj"manje vrednoj"?

Citat :

Za godinu ipo dana koliko je odprilike proslo imala je tri dijagnostikovana oboljenja od kojih je za dva slucaja dobila odobrenje vlasnika za sterilizaciju.Misli da je to dosta veliki broj s obzirom da postoji jos tri vetrinarnarske ambulante i da ona nema kompletan uvid u populaciju pasa ove rase u nasem gradu koji je relativno mali.
FSF-a ima samo sto ga ljudi jos uvek ne prepoznaju kao bolest vec kao nesto sto je vezano za neke opste karakteristike rase u smislu prevelike osetljivosti na stres.Kao sto se i dete moze dobiti temperaturu od stresa. Malo ko zna sta se u tom trenutku a i inace dogadja u telu ustvari obolelog psa.

Ova dva dela vašeg posta mene jako plaše. Posebno ovaj prvi deo, gde je neodgovorno razmnožavanje uzelo maha, pa se više ne zna ko šta i kako pari. Bojim se da se time ne izgube neke čiste linije ukoliko ti koji rade takve stvari uopšte imaju pojma šta su to linije. Veoma, veoma strašna sudbina može da dočeka celu rasu kod nas.
Ova bolest ima i svoju podmuklu stranu, a to su oni psi sa sekundarnom amiloidozom koji nikada ne ispolje niti jedan simptom groznice i onda odjednom dođe do otkazivanja nekog od organa. Zato sam i pohvalio vaše znanje o tome koliko dugo žive psi iz vaše linije. Amiloidoza uglavnom odnosi živote u periodu od 3-5 godina starosti, toliko organizam može sam da se bori. Nisam pametan na koji način se boriti protiv svega ovoga.

Nažalost mislim da je ta borba nemoguća jer skoro ni jedan odgajivač ako mu pas dobro izgleda neće ga voditi na testiranja za groznicu,displaziju ...A baš pas koji je zdrav može biti prenosilac a nikad ne ispoljiti ni jedan simptom a može i odjednom uginuti posle 5,6... godina.I on kao takav ostavi iza sebe gomilu štenaca koji za tih 5-6 godina daju svoje štence i ko će to zaustaviti.
Čovek bi rekao da je to samo kod nas tako,ali Marfi je uzet iz Mađarske koja ima neuporedivo dužu tradiciju gajenja raznih rasa pasa.
Jako mi je žao što Marfi i cela porodica moraju da se bore sa bolešću koja će ići svojim tokom i koja se ne može zaustaviti.Jedina je sreća što je Marfi okružen pažnjom,što mu se bolest maximalno olakšava i što će svoj životni vek provesti srećan.

Strašno je to kroz šta prolazite, jadan Marfi... Žalosno je kako mora da se muči. Tebi svaka čast na nezi, brizi i ljubavi koju mu pružaš.

Tesko mi je da napisem bilo sta sto do sada nije napisano o Marfu, o brizi Pedje i njegove porodice, o ljubavi kojom je Marf okruzen. Mislim da je bog pokazao prstom na Marfa kada je Pedja zeleo da kupi psa... Zao mi je sto ne mogu nikako da pomognem Marfu i Pedji, ali nadam se da cemo zajedno uspeti da pomognemo svim ostalim buducim vlasnicima. Zelim vam mnogo mnogo zajendickih setnji...

kud ::

Nažalost mislim da je ta borba nemoguća jer skoro ni jedan odgajivač ako mu pas dobro izgleda neće ga voditi na testiranja za groznicu,displaziju ...A baš pas koji je zdrav može biti prenosilac a nikad ne ispoljiti ni jedan simptom a može i odjednom uginuti posle 5,6... godina.I on kao takav ostavi iza sebe gomilu štenaca koji za tih 5-6 godina daju svoje štence i ko će to zaustaviti.
Čovek bi rekao da je to samo kod nas tako,ali Marfi je uzet iz Mađarske koja ima neuporedivo dužu tradiciju gajenja raznih rasa pasa.
Jako mi je žao što Marfi i cela porodica moraju da se bore sa bolešću koja će ići svojim tokom i koja se ne može zaustaviti.Jedina je sreća što je Marfi okružen pažnjom,što mu se bolest maximalno olakšava i što će svoj životni vek provesti srećan.

Iris, hvala, videli ste koliko je on srećan sa nama, a i mi sa njim. Nećete verovati, ali i u svetu je slika veoma slična, samo što vlasnici i veterinari ovu bolest prepoznaju i u velikoj meri pričaju o tome. Znate da pratim veliki forum i još pre nego što sam uzeo Marfija znao sam za ovu bolest, ali sam bio ubeđen da je zastupljena u Americi, iskreno, samo sam tamo isčitavao postove da se upoznam sa rasom, nisam obraćao pažnju na sam mehanizam bolesti i nasleđivanja. Po onome što tamo pročitam, shvatio sam da neki veliki odgajivači u svetu ne žele da priznaju postojanje ove bolesti, mali je broj onih koji se bore na ovaj ili onaj način da spreče dalje širenje.
Meni je drago ako bar jedna osoba koja želi da pari svog psa, kada pročita sve ovo stavi prst na čelo i kaže: Hajde da ne izaberem prvog shar-peia kojeg sretnem da parim sa njim nego ću da se raspitam o poreklu i svog i tog psa.
Kada bi bar o tome razmišljali za mene bi to bio uspeh, a da ne pričam koliko bi značilo za rasu.
Mnogi odgajivači u svetu u svojim ugovorima garantuju da su im psi slobodni od groznice (nema testa za to, ali opet to rade) i u slučaju da se groznica ipak pojavi isključuju sve srodnike iz priploda. Nekako mi to zvuči pošteno bez obzira na sve, nema potrebe stvarati još bolesnih pasa.

Tina ::

Strašno je to kroz šta prolazite, jadan Marfi... Žalosno je kako mora da se muči. Tebi svaka čast na nezi, brizi i ljubavi koju mu pružaš.

Hvala, ljubavi i pažnje mu nikako ne nedostaje (još uvek ga nosim napolje sa petog sprata leđa mi otpadaju)

sloti ::

nadam se da cemo zajedno uspeti da pomognemo svim ostalim buducim vlasnicima.

Odlična rečenica, ovome se najviše nadam.

Sve ovo jeste naizgled beznadezna stvar, medjutim svaki pomak ka napred bio on i minimalan jeste uspeh.Svaka otvorena kritika ili pohvala odgajivaca moze koristiti. Uspeh je i ovo sto se ima gde procitati o ovom problemu na nasem jeziku i u nasoj zemlji.......
kako Pedja kaze:"Da bar jedan stavi prst na čelo i kaže: Hajde da ne izaberem prvog shar-peia kojeg sretnem da parim sa njim nego ću da se raspitam o poreklu i svog i tog psa,"
ja cu dodati i da bar njih nekoliko koji zele kupiti stene stave prst na celo i kazu:" Jao pa nije sve u tome da ima mesnatu njusku i bude puno naborano, daj da se ja malo raspitam i o poreklu tog psa."

Svi smo ovde potpuno svesni da ne mozemo u velikoj meri spreciti dalje sirenje ove ili neke druge bolesti, ali mozemo ipak uciniti nesto, bar nesto.

Kako je Marf??? Jel su noge jos otecene???

Dobro je sada, najbitnije je da jede i da sam našao način da mu dajem onaj kingsize panklav, seckam ga na 6 delova i guram u salamu (jedini način, a mrzim kad moram da mu dajem salame, paštete i ostale otrove). Prednja noga je otečena, ali ne od groznice nego, verovatno od vađenja krvi dva puta iz te noge, pa ga naravno još uvek nosim napolje jer malo šepa. Leđa više ne osećam, moraću da naručim kosmodisk.

Znam kako ti je.Mi smo samo sa prvog sprata ovčarku nosili dva puta dnevno njenih poslednjih pola godine života kada od starosti više nije mogla na stepenice.Možda da odmah uplatiš neku teretanu da se malo nabilduješ .
Ako Marfi voli hleb kao što je moj voleo možeš da mu staviš tabletu tj.delove u hleb i napraviš kuglice(od sredine).Onda svaku malo dotakneš sa slaninom radi mirisa.Mislim da je bolje od mesnih prerađevina punih aditiva koji konkretno za njega nisu dobri.Pozdrav!

Nisam zapazila da li je ranije pio Panklav i da li mu ga dajes uz obrok? Svakako bi uz svaki lekic trebao uzeti kolicinu hrane gotovo kao za obrok.Panklav ume bas srediti zeludac, Blue ga je jednom pila i to u upola manjoj koncentraciji ali nije izgurala terapiju do kraja, smetalo joj zelucu i prestala jesti, morali smo na nekakve injekcije, vec sam zaboravila koje....jedva smo ih nabavili....

kud ::

Možda da odmah uplatiš neku teretanu da se malo nabilduješ .

Hehe, to mi ovih dana svi govore. Valjda ću i ja jednom prestati da budem kostur.

unaltraina ::

Nisam zapazila da li je ranije pio Panklav i da li mu ga dajes uz obrok?

Ranije sam mu ga davao kad je imao E.Coli u uhu, ali daleko manju dozu, ovo je do sada najveća doza za koju sam čuo da im se daje. Brine me što se obrađuje i u bubrezima, ali nismo mogli da smislimo ništa drugo. Za sada nema problema. Pije on i colchicum dispert (kolhicin 0.5mg) za groznicu ujutru 0.25mg i uveče 0.25mg, koji mora uz obroke jer je baš jak. Srećom nema nikakve propratne efekte. Mi Marfija hranimo obavezno 2 obroka, ili je kuvano ili je meso i kosti, zavisi od toga šta mu dajemo, pošto kombinujemo odnose proteina i ostalih elemenata, kad se sprema obrok njemu kao atom da se deli, čitava nauka.
Nego je to tako tvrdoglavo i razmaženo biće da ako neće nešto ume ceo dan da se duri i sve prebira, a ove otrovne stvari kao što je salama i pašteta uvek može.

Ah, pa naravno da sve sto ne bi trebalo moze , takvi su svi
Kada bi sve te mirisljave stvari iz frizidera smeli jesti bilo im bajno.

Vazno je da jede i da mu lekovi ne smetaju.

Koliko ti on proteina ustvari jede ukupno? Verujem je da je nauka uskladiti sve.
Nadam se da ce se opet malo popraviti i da ce uskoro sam uz stepeniste.

Ne obazirem se toliko na samu količinu proteina koliko na to da to budu proteini visokog kvaliteta. Najkvalitetniji proteini su iz živog mesa i iz jaja, kasnije ide kuvano i na samom kraju prerađeno meso (granule, konzerve), taurin (amino kiselina) je izuzetno osetljiv na toplotu i najbolje je davati meso živo ili blago kuvano. Sama količina proteina ima uticaja samo ako je pas uremičan (pas je uremičan ako je Urea preko 20) i to nije štetno, ali čini da bubrezi više rade i tada je psu muka i povraća. Takođe je bitno smanjiti proteine ako pas ima više od jednog plusa u urinoanalizi (proteinuria), čak ni tada smanjenje proteina u hrani neće produžiti psu život, ali će učiniti da se oseća bolje. Najbitnija stvar je smanjiti fosfor psu, jer je on direktno odgovoran za loše stanje bubrega. Najviše ga ima u kostima, mlečnim proizvodima, organima, ribi, žumancetu. Druga stvar na koju se najviše obazirem su masti. Masti obezbeđuju kalorije koje su siromašne fosforom, a mogu da doprinesu količini koju pas uzima dnevno u obroku. Za razliku od ljudi psi ne pate od visokog holesterola tako da je relativno bezbedno povećati masti, jedini problem je što kad se pretera dobiju proliv. Najmasnije meso je jagnjetina, za njim ide prasetina, pa junetina i na kraju piletina. Od svih ovih mesa junetina ima najmanje fosfora u sebi pa je meni najkorisnija za davanje, to najčešće i jede. Kad dajem piletinu tad se trudim da dobije i kožure jer su bogate mastima. Najveći problem su ostali vitamini, koje bi bilo najlakše dobiti iz povrća, ali psima nisu potrebni ugljenihidrati pa sam tu obazriv. Povrće sadrži, uglavnom omega 6, koje su proinflamatorne (jedino ulje lana ima više omega 3, ali opet ima i omega 6), super stvar je maslinovo ulje jer je ono omega 9 i ne utiče n bubrege. Odlična stvar je riblje ulje dodajem jednu kapsulu dnevno (omega 3). Za ostalo se trudim da nekako oduzmem i dodam šta mislim da je potrebno, tako da jaja dobija isključivo kuvana i to na jedno žumance 2-3 belanceta i naravno najmanje jedna kašičica mrvljenih ljuski jer kalcijum vezuje fosfor u organizmu. Olja mi je pomenula nešto u vezi sa kalijumom, ali nisam najbolje razumeo pa trenutno istražujem o tome.
Kada mu kuvamo obrok obično to izgleda ovako:
170g mesa (uglavnom junetina)
170g povrća (najčešće, brokoli, šargarepa ili kupus)
1žumance+2belanca
oko 50g pileće jetre
oko 100g slatkog krompira ili pirinča
obavezno ljuske od jajeta i to je to.
Uvek dodam probiotski jogurt i vitamin B (pivski kvasac)

Danas npr. je ponovo rešio da ne jede, još sinoć nije hteo večeru, ali je uredno uzeo salamu sa lekovima, al od jutros neće ni salamu, tako da lekove ne mogu da mu dam. Trebalo je da dobije pileće belo meso živo, al ništa od toga. Izgleda sam opet na početku sa njim. Ima dobre dane i ima stvarno loše dane, ovo je jedan od njih. Jutros sam razmišljao da odustanem od svega i prekinem da ga mučim (a i sve nas) i onda on dovuče svoje igračke i počne da mi ih nudi tad se pokajem što sam uopšte pomislio da odustanem.