Vesti

Bez doma tri četvrtine pasa na svetu


U prestonici obeležen Međunarodni dan životinja beskućnika. U svetu godišnje ubiju dva miliona kučića i mačića.





PROTEKLOG vikenda u Beogradu je obeležen Međunarodni dan životinja beskućnika, sa ciljem da se ukaže na problem životinja koje žive na ulici, ali i da se ponudi rešenje. U prestonici je ovaj dan obeležen zahvaljujući udruženjima "Help enimals", "Feniks" i "Ljudi za životinje" koji su u Knez Mihailovoj ulici organizovali info štand, na kome su sugrađani edukovani o odgovornom vlasništvu i rešavanju problema napuštenih životinja.

- Uz veliku pomoć stručnjaka iz Udruženja veterinara male prakse Srbije, razgovarali smo sa oko 1.000 građana koji su tom prilikom dobili i edukativne materijale o najvažnijim merama protiv napuštanja - sterilizaciji i mikročipovanju, uz vakcinaciju protiv besnila - kaže Nataša Vukmirović iz udruženja "Ljudi za životinje".

- Pridružilo nam se i Felinološko društvo "Le petit" koje je tog dana promovisalo udomljavanje napuštenih životinja i najavilo "Mrnjau vikend", koji u saradnji sa "Domom omladine Beograda" svi zajedno pripremamo za 15. i 16. septembar.

Udruženja su istakla da malo ko zna da oko 75 odsto svih pasa i mačaka na svetu nema dom, kao i da se svake godine u svetu ubije više od dva miliona pasa i mačaka zbog proizvodnje krzna, kao i oko deset miliona životinja jer su neželjene.

- Svakodnevno nam se javlja veliki broj građana i sami na ulici pronalazimo ogroman broj napuštenih štenaca i mačića. Oni završavaju na ulici kao potomci vlasničkih nesterilisanih pasa i mačaka, a oni su životinje za druženje i u potpunosti zavise od svojih ljudskih porodica. U velikom broju srpskih gradova još uvek se sprovodi politika hvatanja i ubijanja napuštenih pasa i mačaka. Eutanazija ne može da zaustavi stalni priliv novih napuštenih životinja, a u privatnim i gradskim prihvatilištima širom Srbije smeštene su hiljade životinja kojima je potreban dom. Mi ne možemo sve da ih udomimo.

Upravo iz tog razloga je obeležen Međunarodni dan životinja beskućnika, a udruženja koja su bila organizatori su uputila i dopis ministru poljoprivrede Goranu Kneževiću i predložili zakonsko uklanjanje uzroka problema neželjenih pasa i mačaka.

- Prekidom reprodukcije, a bez ubijanja zdravih jedinki, uz zakonom predviđenu destimulaciju vlasnika koji odbije besplatnu sterilizaciju, problem životinja beskućnika rešili bismo u periodu od dve do tri godine - objašnjava naša sagovornica. - Sterilizacija vlasničkih pasa i mačaka drastično smanjuje troškove zoohigijenskih službi koje plaćaju poreski obveznici. Jedino rešenje problema napuštenih životinja jeste primena mera protiv napuštanja, od kojih su najvažnije trajno obeležavanje mikročipom, vakcinacija protiv besnila i sterilizacija vlasničkih pasa i mačaka.

POTOMCI

MALO je poznato da samo ljudi, neki primati i delfini upražnjavaju seks iz zadovoljstva. Sve ostale životinje se pare isključivo zbog produženja vrste, a to se odnosi i na pse i mačke. Od samo jedne nesterilisane kuje i njenog partnera, reprodukcijom se za šest godina dobija 67.000, a od nesterilisane mačke i njenog partnera 66.088 potomaka.

PETICIJA

UDRUŽENJA su pozvala građane da pomognu zaustavljanju patnje stotina hiljada napuštenih pasa i mačaka u Srbiji, tako što će potpisati peticiju, sterilisati i čipovati svoje životinje i među prijateljima i poznanicima promovisati sterilizaciju i obeležavanje. Peticiju je do sada potpisalo oko 900 ljudi.

U Srbiji postoji samo jedan stomatolog za životinje

U Novom Beogradu radi jedini sertifikovani stomatolog za životinje.







PREMA statističkim podacima, u Srbiji se godišnje po glavi stanovnika troši samo jedna pasta za zube, pa je onda lako zamisliti koliko se u našoj zemlji i glavnom gradu izdvaja novca i vremena za higijenu zuba kućnih ljubimaca. Ono što većina vlasnika pasa i mačaka ne zna, jeste da bi im zube trebalo prati dva do tri puta nedeljno.

Dve trećine pasa, oko 80 odsto mačaka starijih od četiri godine, kao i glodari stariji od godinu dana imaju potrebu za nekim od tretmana kod stomatologa, a u našoj zemlji postoji samo jedan sertifikovani stomatolog za kućne ljubimce i to na - Novom Beogradu.

- Na Fakultetu veterinarske medicine stomatologija ne postoji kao poseban smer, tako da sam nakon završenih studija i nekoliko godina veterinarske prakse, otišla u Ljubljanu i tamo završila školu za stomatologe, koja u Sloveniji postoji već 20 godina - objšnjava Tatjana Stevanović, doktor veterinarske medicine i sertifikovani stomatolog za pse, mačke i glodare. - Sve češći pacijenti su mi kunići, morski prasići i činčile, a najčešći problem koji se kod njih javlja je prerastanje sekutića.

Ovaj problem rešava se na taj način što se zubi najpre snimaju rendgenom, potom se životinja podvrgne anesteziji, a zatim uz pomoć mašine bruse zubi. Kako kaže dr Stevanović, greška prodavaca ovih životinja je što ne naglase da je seno osnovna hrana, pa kada vlasnici kupuju kupovne „grickalice“ glodari ne troše zube.

Kada je o psima reč oni oboljevaju od istih stomatoloških problema kao i ljudi pa im se tako u ordinaciji „Pas, mačka i...“ obavljaju intervencije skidanja kamenca, stavljaju im se plombe, keramičke krunice, navlake, korekcija zagrižaja, izrađuju proteze.

- Kod pasa se javlja problem sa nepravilno raspoređenim očnjacima, koji često udaraju u nepca, prave rupu i oštećuju sinuse - objašnjava Stevanovićeva. - U tom slučaju neophodno je stavljanje proteze. Radimo i ultrazvučno uklanjanje kamenca i poliranje zuba i prilikom svake od intervencija pas je u opštoj anesteziji. Cene zavise od nekoliko kriterijuma, kao što su težina psa, težina stomatološkog problema, dužine intervencije, materijala koji se koriste prilikom zahvata i intervencija.

Nevolja je što vlasnici tek kada iz usta svog ljubimca osete nesnosan smrad pohitaju kod veterinara. Kako kaže naša sagovornica, u toku redovnih pregleda, većina veterinara ni ne pogleda u zube, pa tako s godinama dolazi do ozbiljnih oboljenja. Zbog toga, kako kaže, ukoliko bi njena ordinacija bila „strogo“ stomatološka, nikada ne bi mogla da zaradi dovoljno novca za život.

MALE RASE

BEOGRAĐANI nisu baš revnosni kada je o higijeni zuba njihovih ljubimaca reč, pa doktorka apeluje da se zubi redovno kontrolišu, pogotovo kod popularnih malih rasa pasa, kao što su maltezeri, mopsovi, bišoni, pudle.

Ukoliko se ovim rasama ne održava higijena zuba, nakon pet ili šest godina mogu potpuno ostati bez njih, usled parodontopatije.

KORISTITI SPECIJALNU PASTU

VLASNICI pasa i mačaka mogu kupiti dečju mekanu četkicu kojom će prati zube svom mezimcu, u prodaji postoji i četkica naprstak koja je veoma praktična, a odlično može da posluži i parče gaze koje se stavi na prst. Nikako se ne sme koristiti obična pasta za zube, već ona specijalno napravljena za pse i mačke. One se ne ispiraju već ih životinje slobodno gutaju, a imaju ukus piletine i govedine. Četkica se drži pod uglom od 45 stepeni, pokreti su od korena prema vrhu, a zube iza očnjaka treba prati kružnim pokretima. Pranje treba da traje do dva minuta.

Veterina Beograd - Azil Kovilovo

Novoizgrađeno prihvatilište za pse KOVILOVO, na opštini Palilula, rad je počelo krajem juna. U ovaj azil, čiji je kapacitet 250 mesta, smeštaju se psi koji se trajno zadržavaju, jer su nekog napali, a pregledom je utvrđeno da predstavljaju tzv. agresivne pse.
Proširenjem kapaciteta i izgradnjom novih azila stvoreni su uslovi i za intenzivnije akcije uklanjanja pasa sa ulica koje će „Veterina Beograd“ sprovoditi u punoj saradnji sa Udruženjima za zaštitu životinja i građanima Beograda.

Tropske vrućine u Beogradskom zoo-vrtu

Slonica Tvigi u Beogradskom zoo-vrtu se na vrućini "tušira" i do tri puta dnevno

Tropske vrućine koje su prethodnih dana pogodile Srbiju nisu zaobišle ni Beogradski zoološki vrt, čiji stanovnici spas od letnje žege traže u bazenima, pećinama, ispod fontana, a u pomoć im po potrebi priskaču i radnici Vrta dobre nade koji ih, kad zatreba, i tuširaju.





Slon Tvigi, poreklom iz Azije, dnevnu dozu osveženja prima dva do tri puta dnevno, kada ga zaposleni u Zoološkom vrtu tuširaju, dok se foke čije je prirodno stanište u Baltičkom i Severnom moru, rashlađuju u bazenu, u kome se temperatura vode hladi za potrebe njegovim korisnika.

I dva bela medveda sa Severnog pola spas od tropskih temperatura pronalaze u svom bazenu, a kad zatreba, tu su zaposleni sa šmrkovima koji će ih istuširati po potrebi.





Na sličan način se rashlađuju i dva nilska konja iz Afrike, a sa tog kontinenta na Kalemegdan su stigle i zebre, žirafe, beli lavovi, antilope...,kojima je, kako se čini, znatno lakše da prebrode veliku vrućinu.

Nađa Radović iz Beogradskog zoološkog vrta rekla je Tanjugu da se na životinjama vidi da im visoke temperature smetaju i da se za vreme njihovog trajanja one "malo ulenje", zbog čega se zavlače u hladovinu.







Ni Beogradski zoološki vrt ovog leta nisu zaobišle visoke i ekstremne temperature, tako da moramo da vodimo računa o životinjama i da ih na neki način rashladimo - naglasila je Radović i dodala da svi stanovnici Zoo vrta imaju prostor u kome mogu da se sakriju, kao što su pećine i jazbine.

U "kolekciji" životinja koje posetioci mogu videti na Kalemegdanu, nalaze se one koje vode poreklo iz Australije i Afrike i koje dobro podnose aktuelne vremenske uslove, kao što su kenguri, lavovi, žirafe, zebre, antilope, nojevi...

Radović je objasnila da za njih nije problem da prebrode tropski talas, mada uvek moraju imati dovoljno sveže vode.




Životinje kojima jako smetaju trenutni vremenski uslovi su, kako je naglasila foke, beli medvedi, slonovi i sibirski kozorozi.

- To su sve one životinje kojima nismo mogli da obezbedimo da na zemlji imaju ciglu, kamen ili beton kao podlogu, pa u tim slučajevima pribegavamo nekim drugim metodama. Životinjama kojima je podloga vrela rashlađujemo je da ne bi došlo do oštećenja jastučića na šapama i papaka kod papkara - ukazala je Tanjugova sagovornica.

Fokama je prošle godine obezbeđen sistem za rashlađivanje vode, čija se temperatura spušta na 13 do 15 stepeni i održava na tom nivou. Temperatura vode u kojoj žive foke, navela je Radović, nikako ne sme da pređe 17 stepeni, a voda kada izađe iz vodovoda već ima 22 stepena.



Fontane i bazeni za životinje

Radović je naglasila i da se zaposleni u Zoo vrtu trude da svi prostori koji se grade imaju fontane i bazene, kako bi životinje u svakom trenutku mogle da se rashlade i da ne zavise toliko od zaposlenih.

To se dobro pokazalo kod ptica, koje najviše koriste fontane za kupanje, naglasila je Radović i dodala da životinje koje jedu voće i povrće tokom vrelih dana dobijaju veću količinu tih namirnica, kako bi u organizam unele što više tečnosti i da bi se na taj način sprečilo da dehidriraju.

Lav šeta Londonom?


Policija Eseksa poslala je naoružane policajce, helikoptere i stručnjake naoružane sredstvima za uspavljivanje nakon što su dobili dojavu da je jedan lav primećen kako se šeta pašnjacima.





LONDON - Negde u Engleskoj možda se nalazi lav na slobodi.

Kako prenose agencije, policija Eseksa saopštila je danas da su poslali naoružane policajce, helikoptere i stručnjake naoružane sredstvima za uspavljivanje nakon što su dobili dojavu da je jedan lav primećen kako se šeta lokalnim pašnjacima.

Za sada se ne zna odakle se lav našao u Eseksu. Lokalni zoo vrt saopštio je da su im sve životinje na broju, a nijedan od cirkusa nije prijavio da im je nestao lav niti bilo koja velika mačka.

Policija, međutim, veruje da nije reč o šali i pozvali su stanovništvo na oprez.

Vesti o lavu izazvale su medijsku paniku u Britaniji gde je tabloid "Dejli mejl" na naslovnoj strani objavio fotografiju lava koji se kezi.

Ukradu psa, pa traže otkup!

Nesvakidašnji biznis u poslednje vreme cveta na ulicama Višnjičke banje i Karaburme. Svog nestalog ljubimca od „poštenog nalazača“ dobijete nazad za 30-40 evra.






U Višnjičkoj banji i na Karaburmi u poslednje vreme cveta nesvakidašnji biznis - otkup kidnapovanih ljubimaca! Kradljivci kuca, uglavnom Romi, kao u akcionim filmovima, neko vreme prate svoje komšije dok šetaju ljubimce, a zatim čekaju pravu priliku kada pas ostane sam u dvorištu, u kući ili na igralištu, da ga ukradu. „Spasioci“ zatim traže pozamašne sume, tobože, kao nagradu.

- Moj pas je nestao u toku noći pre nekoliko dana - rekla nam je Marija Marković, jedna od vlasnica. - Čitav vikend sam ga tražila. Lepila sam po kraju postere sa slikom moje ženke staforda i informacijama o njoj. Bila sam presrećna kada mi je juče stigla poruka da su našli moju Leu. Pisalo je jednostavno da pozovem sa psom, da su ga našli.

Da nešto nije u redu, Marija je posumnjala odmah pošto se našla sa „pronalazačem“ u romskom naselju. Spasilac joj je direktno tražio nagradu, uz opasku „ovaj ti je neki mnogo fin pas, neće da jede bilo šta, nego samo meso“.


- Mogla sam da mu ne platim, ali nisam htela da rizikujem da mi opet za koji dan nestane kuče iz dvorišta, jer malo-malo pa neki komšija luta noću ulicama tražeći svog ljubimca.

Kako kaže Marija, nije postojala mogućnost da njen vrlo istreniran pas pobegne iz boksa u kojem spava jer je bio dobro vezan i dresiran. Do sada se nije desilo da se ni slučajno odveže, pa ona sumnja da joj je neko ušao u dvorište i uzeo ga, a slično situacija se, kaže, desila i njenoj komšinici. Za nestalog psa starija sugrađanka ponudila je pronalazaču 30-40 evra nagrade, a kako se to pročulo, pas je odmah pronađen, takođe, u romskom naselju.

NE PRIJAVLJUJU

ZVANIČNIH prijava o nestancima rasnih pasa u Višnjičkoj banji nema. Pretpostavlja se da je to zbog računice vlasnika pasa da je jednostavnije platiti „pronalazaču“ hiljadu ili dve dinara, bez uplitanja i taloženja papirologije.

DESETAK NA DAN

DESETAK rasnih pasa svakog dana misteriozno nestane sa gradskih ulica, pa ih posle nekoliko dana nađu „pošteni nalazači“, zahtevajući nagradu. Dok vlasnici pokušavaju da nađu nestalog ljubimca, „pronalazači“ čekaju pravi trenutak da prijave da su pronašli zalutalo kuče, a onda ponude „otkup“.

LAKI DOBIO SANSU

Bespomoćni pas žrtva brutalnog napada krvoločnih rasa treniranih za borbu.





Lakiju nije suđeno da ostane sam - samo nekoliko dana pošto ga je na pljevaljskom gradskom groblju pronašla Selma Šljuka, nesrećni pas dobio je priliku za novi život. Laki je mešanac, otkinute donje vilice, a najverovatnije je bio žrtva krvoločnih pasa koje vlasnici treniraju na nezaštićenim životinjama.
Ovo nije prvi takav slučaj u Pljevljima gde se, inače strogo zabranjene borbe pasa, održavaju na više lokacija, kažu poznavaoci prilika u ovom gradu. Nevladina organizacija "Pravo na život" iz Pljevalja podnela je krivičnu prijavu protiv nepoznatih lica koja su huškala dresirane pitbulove na ulične pse.
- Prizor teško povređenog psa bio je više nego potresan - kaže Selma, koja je među prvima pritekla u pomoć povređenoj životinji.
- Našli smo ga polumrtvog u đubretu, a po njegovim očima moglo se videti da je prestravljen. Ljudi iz komšiluka rekli su da ga je tu ostavio nepoznati mladić, uz objašnjenje da se pas zamotao u lanac i tako sebi otkinuo vilicu, ali mu nisu poverovali. Odneli su povređenog psa u veterinarsku stanicu, gde je konstatovano kako je rana stara dvadesetak dana i da najverovatnije potiče od napada krvoločnog pas. U Pljevljima se, nažalost, niko nije zainteresovao za ovaj slučaj, pa ni lokalno udruženje za zaštitu životinja.
- U vetrinarskoj ustanovi "Montvet" u Podgorici rekli su da ne mogu da saniraju tako tešku povredu, pa smo morali da krenemo dalje - kaže Selma. - Tako smo stupili u kontakt sa subotičkim azilom "Aleks", gde su izrazili spremnost da pomognu.
Laki je u Suboticu stigao uz manje probleme na granici, jer nije imao pasoš, samo potvrdu veterinara. Naime, u Crnoj Gori još ne postoji čipovanje pasa, pa ne mogu da dobiju validan putni dokument.
- Složena hirurška operacija obavljenja je u subotičkoj veterinarskoj stanici "Panvet" - kaže Sabina Boti, rukovodilac azila "Aleks". - Prilozima su pomogli su ljudi iz Srbije, Crne Gore i dijaspore, koji su najavili i spremnost da preuzmu dalju brigu o Lakiju.
Lekari su procenili da je u poslednjem času sprečeno da ne dođe do sepse, što bi gotovo sigurno imalo fatalan ishod. Operacijom su uspešno sastavljeni donji delovi povređene vilične kosti, a inplantat će, posle srastanja, biti uklonjen.

Oporavak

Laki se posle svega brzo oporavlja u subotičkom azilu, mada će posledice povređivanja biti trajne. Prima redovno infuziju i ima punu negu. Svi se nadaju da će, na najbolji način, uspeti da iskoristi drugu šansu koja mu je pružena zahvaljujući ljudima velikog srca.

matijevic... zavrtelo mi se u glavi