Angel Crisp

tu ste, super
Slike su odlicne, a njih dvoje izgledaju fenomenalno

Drugari,

samo da vas obavestimo da neko odredjeno vreme necemo vise dolaziti na forum. Teska srca smo se odlucili na to posto smo medju prvim clanovima ovde,tacnije 4 clan na forumu

Neke stvari su se otele kontroli,tako da ne bi smo pravili jos vecu konfuziju,da ne bi bilo svadja,prepirki i tako to,odlucili smo da se povucemo,jer stvarno nam nije do toga...

Ostajte nam zdravi sa svojim zguzvanim ljubimcima ( i ostalim ako ih ima ) pa valjda cemo se sresti na nekoj izlozbi....

Pozdrav svima!!!!

Ivana & Bane & Crisp & Dona

Drugari,
samo da vas obavestim da od danas Donka više nije sa nama...otišla je na neko lepše mesto....



25.12.1995. - 12.1.2011.

Ivana, Bane jako mi je žao Imala je dug život i bila srećna sa vama.
R.I.P. Dona

R.I.P. Dona

R.I.P. Dona

Iskreno saucesce, nebitno sto nismo stigli da se upoznamo.
Ja volim da verujem da je taj trenutak njihovog smirenja i preseljenja u neki lepsi svet.
Utehe nema, znam, ali... Secanja su ono najvrednije sto nam niko ne oduzima.

Donka je prošla sve faze od šteneta preko najboljih godina i doživela duboku starost. Imala je lep život i za njom ostaje pregršt prelepih uspomena.
A život ide dalje...

R.I.P Dona

R.I.P. Dona .Kako je Crisp, verovatno puno tuguje, izgubio je svoju drugaricu.Iskreno mi je žao zbog gubitka Done.

R.I.P. Dona

Drugari,
hvala vam svima na lepim rečima... Polako dolazimo sebi od šoka.... Ni sam ne znam odakle da krenem,šta sve da vam napišem.... Da li da vas davim naširoko ili samo ukratko da vam prepričam....

Donka je zadnje vreme bila odlično zdravstveno,ide lagano u šetnju sa magarcem-koliko on u šetnju,toliko i ona... Primetio sam da zadnjih dana nije bila baš nešto raspoložena za šetnju,izađe-obavi šta treba i odmah beži kući... Mislio sam,hladno je babi,neće da se smrzava... Oko nove godina (31.12.,1.1.) mi nije bila baš nešto najbolje,mrljavila sa jelom,samo izađe da piški i trk nazad na svoje jastuče,nije htela ni da se mazi.... Pomislio sam da se prehladila,pa je takva... Možda i preterala sa masnom hranom pošto su bili kod Ivaninih tih par dana... Drugog uveče doživi još jedan moždani udar... Mislio sam da neće preživeti...ali izvuče se baba,prežive noć... Trećeg,četvrtog i petog smo primali boce i tad smo živnuli skroz,trčka baba kao devojčica,ispred Crisp-a,ma... U nedelju odemo do Ivaninih da ostavimo Crisp-a na par dana,da se istrči pošto Ivanin ćale trči svako jutro po sat i po,dva sata po šumi... Ma,banja za njega Tamo je u jednom trenutku stala,glava joj pala na krevet ali stoji i na kraju spusti i dupe dole...posle pola sata kao da ništa nije ni bilo... Pomislih,posledica od udara...

Od ponedeljka kreće.... Neće da ustane,samo jede i trk na jastuče,neće da ide u šetnju,samo pišne ispred zgrade i trk kući... U utorak uveče nije htela da večera niti u sredu da doručkuje... Barena piletina ( batak + karabatak ) tj malo light hrane zbog udara... Rekoh,možda se zasitila piletine,možda i ne može da jede jer se prejela...

U sredu kad sam došao sa posla bila je najnormalnija tj trk da piškimo i naravno,po povratku stoji pored činije i kao da mi kaže "A,da jedem nešto,daj mi,daj mi ,daj..."... Dok sam joj spremao,trčkala je oko mene i u trenutku vidim Donka leži na parketu,na pola puta do jastučeta... Donka nikad nije ležala na parketu?!? Vidim,nešto mi je malaksala... Rekoh,nije večerala,nije doručkovala...mora da je zbog toga... Sad ćemo ručati i sve će biti ok... Ne ustaje kad je zovem da jede?!? Donesem joj batak do jastučeta,ona ni da pomeri nosić,da njušne šta joj dajem... Prvi znak da nešto ne valja...ali,oči joj kao krofne... Gleda me najnormalnije,nema onog poziva u očima da joj pomognem,da nešto nije uredu...

Izvalim se na ugaonu da sačekam Ivanu da ručamo,kad posle par minuta.... Skoči baba sa mesta,poče da se kliza po parketu,da gubi ravnotežu... Skočim i ja sa kreveta,uzmem je u naručje,odnesem je da pije vodice,pomislih žedna je... Neće vode...osetih nešto smrdi...odvratno...tako nešto u životu nisam osetio.... Pogledam,a ona se ukakila na parket ( verovatno kada je skočila ),mene umazala,sebe umazala..... Nema veze,opraćemo guzu i sve će biti ok... Stavim je na mesto,ona leži,ne pomera se....gleda me u oči i kaki.... Ma,kakve veze ima... Samo da njoj bude bolje... Pogledam malo bolje,ono kao da ima sukrvice u stolici... Naravno,istog trenutka u kola i pravac kod veterinara.... U kolima je još malo kakila,ali oči i dalje kao krofne...

Kad smo stigli,odmah na infuziju,bla bla... Da vas ne davim šta je sve bilo... Uglavnom,temperatura joj je bila 36,4...Dok je primala infuziju,bila je upaljena ona lampa za operacije,da je zagreje,da joj ne bude hladno... Pred polazak kući,temperatura joj je bila 36,5 a ona lampa greje kao luda... Desni su joj bile bele kao mleko,što je bio znak da krvi nema nigde.... Nešto se dešavalo zadnjih dana,a ona kreten-jaka kao stena i ništa nije pokazivala...da joj nije dobro,da....ne znam ni sam... Posle svih tih boca,infuzija ostavimo je u ordinaciji da leži na jastučetu a mi izađosmo isprad da zapalimo po cigaretu...kad posle minut...ide baba,tetura se ali ide ka meni...dođe do mene i leže na beton pored nogu... da bude pored mene zlato moje.... Odmah je uzeh,vidim da je skroz malksala... Stavih je na jastuče i polako ajde kući.... Normalno,javih se da neću dolaziti na posao u četvrtak i petak,da je ne ostavljam samu kući....

Do kuće,normalno leži na jastučetu,gleda me sa okicama... Kući je normalno ležala,s' vremena na vreme prebaci glavicu levo,desno... Večerali,bla bla kad u trenutku Ivana me zove "Dođi brzo!!"... Mazila Donku kad ona poče opet da se trese ( pomislih opet neki blaži moždani udar ),u sekundi pas se ukoči ( sve četiri šape ispravi,zategnu glavu ) i pade joj glava.... Pogledam,ona opet poče da kaki,ali ovaj put više krvi u stolici... Obrisasmo guzu i tad sam prelomio.... Ne želim da se moja ljubav muči,da... To je bilo oko 21h...

Sve vreme puta do veterinara u kolima plačem ja,plače Ivana... Donka nas gleda a u očima joj vidim da joj nije dobro,da je u bolovima.... Kad joj je dao prvo anesteziju,sve vreme u glavi mi je bila jedna od psećih zapovesti tj "Prati me na mom poslednjem putu... Nemoj nikada reci: "Ja to ne mogu da gledam" ili: "Neka se to dogodi u mojoj odsutnosti". S tobom je za mene sve lakse. Neka ti to bude dug za moju vernost i nasu lepu mladost."... Drugari,suze nisu prestajale da teku...ni meni,ni Ivani... Kad je već bila u anesteziji tj kad je već bila u snu onda smo izašli da joj da tu zadnju injekciju....

Donka je sahranjena na njenom jastučeti,prekrivena svojim ćebencetom u Mirijevu,u našem dvorištu....

Sada... Crisp je toliko tužan da vam ne mogu opisati... U petak kad smo otišli po njega već je osetio da nešto ne valja... Kad smo došli kući,trk ka Donki i njenom jastučetu...traži je po celom stanu... Kad je video da je više nema,samo je otišao na svoje mesti i legao... Ma kakve igračke,kakvo igranje... Dok sam mu spremao večeru,legao je isprad kuhinje i čeka tužan.... Nešto kao večerao,više je promrljavio... Totalno je u depresiji,ali mu ne dam da "padne"... Juče smo ceo da bili napolju,pa kod drugara na kafi,pa ovde onde.... Valjda će preboleti.... Mi teško,ali "C'est la vie"....

Izvinite na ,malo podužem post-u...

jako mi je zao zbog male crne!

ja se rasplakah ...
zao mi je sto je i ona i vi toliko propatila.

RIP Donka,neka te cuvaju andjeli...

R.I.P. Buki

Nisam mogla a da se dobro ne isplacem citajuci vasu pricu, verovatno jer znam kako je to... Jako mi je zao.

Ne mogu da verujem,stalno neka neprijatna iznenadjenja.Jako mi je zao