Zarazno zapaljenje jetre

ZARAZNO ZAPALjENjE JETRE

Zarazno zapaljenje jetre pasa je akutno infektivno i kontagiozno oboljenje pasa uzrokovano virusom. U štenaca i mladih pasa bolest se karakteriše akutnim zapaljenjem jetre i vrlo često završava smrtno.

U perakutnom toku bolesti štenci uginu za 1-2 dana. Ukoliko obole štenci na sisi, uzrasta 7-15 dana prognoza je vrlo nepovoljna i uglavnom celo leglo ugine. Što jen tok bolesti duži to je prognoza, uz adekvatnu terapiju, povoljnija. Faza oporavka traje dugo, nekad i 3 meseca.

Danas je ova bolest raširena u celom svetu, a ima je i kod nas.

Opis uzročnika

Oboljenje uzrokuje virus, koji pokazuje specifičnost prema ćelijama jetre. U njima ispoljava svoje destruktivno delovanje i dovodi do zapaljenja. Takođe svoje patogeno delovanje ispoljava i na kapilarima, što uslovljava česta i opsežna krvavljenja, a poremećaj cirkulacije uslovljava razvoj potkožnih otoka na trbuhu, na glavi, ispod vrata i na plećkama.

Virus je dosta otporan. Duboko smrznut može da sačuva infektivnost i 9 godina. Na sobnoj temperaturi ostaje aktivan 10-12 nedelja. Na 37°C održava se u infektivnom stanju 26-29 dana, ali na temperaturi od 60°C propada za 3-5 minuta. Ultra violetni zraci mu uništavaju patogena svojstva za 2 sata.
Putevi širenja

Virusno zapaljenje jetre je kontagiozno oboljenje koje se brzo širi od inficiranih i obolelih pasa na zdrave. Mogućnost širenja zaraze je vrlo velika iz razloga velike otpornosti i dugog zadržavanja virusa u spoljašnjoj sredini i dugog izlučivanja virusa od strane prebolelih pasa. U najvećem broju slučajeva virus se prenosi putem mokraće, iako se izlučuje i drugim ekskretima i sekretima. Ovome doprinosi i posredno prenošenje virusa preko raznih predmeta i čoveka.

Prirodna infekcija najčešće nastaje preko hrane, koja se zagadi mokraćom ili izmetom bolesne životinje, ili u direktnom kontaktu sa bolesnim psima ili psima u inkubaciji. Na bolest su naročito osetljivi štenci u uzrastu od 1,5 do 3 meseca, mada mogu oboleti i stariji psi. Prebolele životinje izlučuju virus i do 5 meseci po ozdravljenju.
Opis bolesti

Inkubacija se kreće od 4-9 dana. Bolest obično počinje sa povišenom telesnom temperaturom do 41°C. Temperatura se zadržava na ovom nivou, uz mala variranja, 4-5 dana, a zatim pada na normalu, nankojoj se zadržava nekoliko dana, da bi se ponovo podigla. Ovakvo naizmenično variranje telesne temperature od nekoliko dana javlja se u hroničnom toku bolesti i karakterističan je znak za virusno zapaljenje jetre.

Pore porasta temperature, kod obolelih životinja dolazi i do prekida apetita i povraćanja. Bolesno štene obično povraća u jutarnjim satima, a povraćeni sadržaj je penušav, žućkast i sa beličastim rastegljivim sekretom. Žeđ je povećana. Štenci su apatični, često leže i nerado se kreću. Na zubnom mesu, oko vrata zuba, uočavaju se sitne krvave ulceracije – ranice. Krajnici su otečeni, crveni, ponekad sa manjim krvavljenjima. Podvilični limfni čvorovi su otečeni, a ponekad i bolni. Na pipanje u u predelu završetka grudne kosti štene reaguje bolom, što se manifestuje stenjanjem, cviljenjem, opiranjem i okretanjem glave prema mastu dodira. Pipanjem uz desni rebarni luk oseća se da je jetra povećana – otečena (njen obim prelazi rebarni luk) i bolna. Konjunktive su prokvašene, crvene, aponekad i prljavo žute, retko sa potpuno izraženom žuticom.

Posebno je karakteristična pojava sitnih tačkastih krvavljenja po koži trbuha, na unutrašnjim delovima butina, kao i svim donjim delovima tela bez dlake. Krvavljenja se javljaju i na sluzokoži želuca i creva, zbog čega se javlja krv u izmetu. Ukoliko su krvavljenja ispoljena na želucu i početnom delu creva onda je izmet crn kao katran. Ukoliko se krvavljenja javljaju u završnom delu creva onda dolazi do krvavog proliva. Krvavljenja se mogu javiti i na bubrezima i u mokraćnoj bešici, pa se u takvim slučajevima u mokraći javlja krv i ona poprimi crvenu (krvavu) boju.

U perakutnom toku bolesti dolazi do pojave otoka u predelu dnjeg dela vrata, na plećkama i trbuhu. Ovi otoci nicu topli, čvrsto su elastični i nisu bolni. Oboljenje često prati i profuzni proliv, koji je ponekad sukrvičav, a često krvav. Zbog povraćanja i proliva dolazi do izraženog mršavljenja.

U kasnijem toku bolesti nastaje zapaljenje bubrega. U produženom toku bolesti ponekad se javljaju netipični nervni simptomi, koji se karakterišu grčevima mišića nogu, vrata, oduzetosti zadnjeg dela tela, nekontrolisanim i nekoordinisanim kretanjem, kretanjem u krug i jako izraženim nemirom.

Već posle 2-3 dana od početka bolesti dolazi do zapaljenja i zamućenja rožnjače oka, zbog čega oko dobija specifičnu plavičastu boju - plavo oko. Nastalo zamućenje oka nestaje obično za nekoliko dana bez ikakvog lečenja. Zapaža se i bistar iscedak iz nosa i oka.

Usled bakterijske komplikacije dolazi do zapaljenja pluća.

Mere zaštite

Mere preventive su kao i kod štenećaka, a svode se na mere opšte profilakse i imunoprofilakse. Vakcinacija štenaca vrši se u istom uzrastu, a obično i istovremeno, kada i protiv štenećaka.

ZARAZNI HEPATITIS (ZARAZNA UPALA JETRE)

Ovu zaraznu bolest uzrokuje virus. Mladi psi su osjetljiviji, ali mogu oboljeti i stariji psi, kao i kod štenećnjaka.
Inkubacija se kreće između 3 i 5 dana.
Simptomi: Kod perakutnog oblika javlja se visoka temperatura (40,5-41C) i pas naglo ugine (prije 24h).
Kod akutnog oblika febra je do 40,5C, gubitak apetita, neveselost, jako povraćanje, jaka žeđ, blaga zažućenost sluznica, pod opipom preko trbuha na području jetre životinja pokazuje znakove bolnosti. Na opisane znakove bolesti mogu se javiti promjene na očima (upala konjuktiva i rožnice) kataralne a ne gnojne prirode, upala nosne sluznice, količni napadaji i proljev. Dosta često se nadovezuju i promjene na živčanom sistemu koje se očituju u nekoordinisanim kretnjama, grčevima i paralizi stražnjih nogu.
Uginuća se kreću do 25% Do uginuća dolazi odmah nakon dva dana do dvije sedmice.
Dijagnozu nije uvjek lako postaviti. Ova zarazna bolest se može lako zamijeniti sa štenećnjakom, kao i leptospirozom. U praksi se dešava da se zarazni hepatitis pojavljuje istovremeno sa štenećnjakom. Stoga je prilikom cijepljenja pasa protiv štenećnjaka neophodno cijepiti ih i protiv zaraznog hepatitisa.
Liječenje: Postoji specifičan serum koji treba dati u početku bolesti. Učestalije davati glukozu. Vitaminski preparati (vitamin C, B kompleks i vitamin K). Sredstva za jačanje krvotoka. Da se spriječekomplikacije sekundarcima (bakterijama), treba davati antibiotike širokog spektra.
========================================================
Mr vet. Ivo Franić
Uzgoj, njega, ishrana i bolesti pasa