Toksokaroza

TOKSOKAROZA

Toksokaroza ili askaridoza pasa je najrasprostranjenije parazitsko oboljenje pasa. Javlja se kod gotovo svih pasa, a posebno kod pasa gajenih u velikim aglomeracijama, kao što su odgajivačnice, kao i u uslovima slabe nege, držanja i ishrane. Oboljevaju prvenstveno štenci, dok su odrasli psi gotovo redovno samo izvor infekcije (skrivena – latentna infekcija, tj. infekcija bez ispoljavanja kliničkih simptoma). Značaj ove bolesti nije samo u šteti koji parazit direktno nanosi, već i u slabljenju otpornosti organizma prema drugim bolestima, posebno virusnim, kao i lošem odgovoru organizma na vakcinu, kada izostaje željeni imuni odgovor organizma (nepotpun efekat vakcinacije).
Opis uzročnika

Oboljenje uzrokuje obla pseća glista, dužina ženke je 10-18, a mužijaka 5-10 cm. Odrasle gliste parazitiraju u tankom crevu, gde polažu okruglasta jaja, koja su mikroskopske veličine (manja od desetog dela milimetra). Jaja se izmetom izbacuju u spoljašnju sredinu, gde se odigrava faza njihovog „sazrevanja”, odnosno jaje postaje infektivno. Pod povoljnim uslovima spoljašnje sredine (vlaga, vazduh, temperatura između 20 i 30˚C) ovaj razvoj traje 2-4 nedelje.

Jaja glista su, zbog debele troslojne opne, dosta otporna u spoljašnjoj sredini. Dobro podnose niske temperature, tako da lako prezime. Visoku temperaturu podnose slabije. Dosta su otporna na dezinfekciona sredstva. Sigurno ih uništavaju vrela voda i plamen.

Gliste u organizmu psa deluju višestruko nepovoljno. Odrasli paraziti smanjuju prohodnost, pa čak ih i potpuno začepe crevo, oštećuju sluzokožu creva, mogu da začepe žučovod ili izvodni kanal gušterače. Ovo uzrokuje poremećaje u varenju i resorpciji hrane, a opštem poremećaju stanja doprinose proizvodi metabolizma koje parazit luči, a koji deluju toksično po psa. Larvice na svom putu kroz jetru uzrokuju njeno oštećenje i zapaljenje, a u plućima zapaljenje pluća. Kao posledica parazitiranja glista, dolazi do mršavljenja životinje, malokrvnosti i toksemije (trovanja organizma sa posledicama na krvovorne organe i nervni sistem). Slabe odbrambene snage u organizmu psa, što ima za posledicu lakše oboljevanje od drugih, posebno zaraznih bolesti. Iz istog razloga je i slabiji odgovor organizma kod vakcinacije, pa ona ne stvara dovoljan stepen zaštite.
Putevi širenja

Izvor infekcije predstavljaju odrasli psi. Glavni izvor infekcije za štence su kuje.

Pas se inficira kada sa hranom ili vodom u svoj organizam unese infektivna jaja. U crevima se iz jaja oslobode larvice, koje probijaju zid creva, ulaze u krvotok i njime dospevaju u jetru. Iz jetre, takođe krvotokom, odlaze u pluća, odakle se iskašlju i sa progutanim ispljuvkom dospevaju u crevo, gde sazrevaju u odraslog parazita. Ovaj razvoj, od unošenja infektivnog jajeta u organizam psa do razvoja odrasle gliste, naziva se prepatentni period i on traje oko 4 nedelje (28-30 dana). Pored ovog načina infekcije, preko usta, postoje još dva načina infekcije psećom glistom – infekcija ploda putem krvotoka majke i infekcija novorođenih štenaca putem majčinog mleka. Na oba ova načina infekcija ploda, odnosno novorođenog šteneta nastaje, ne infektivnim jajetom gliste, već larvicom.

Kod infekcije odraslih i otpornih pasa najveći broj larvica ne završi svoj put preko jetre i pluća u tankom crevu, već zaostane u tkivima organa (jetra, pluća, mlečna žlezda) ili mišića. Te zaostale larvice mogu da ostanu sposobne za dalji razvoj dug vremenski period, zbog čega se i nazivaju „uspavane larvice”. Upravo tim larvicama kuja inficira plodove tokom bremenitosti, odnosno novorođene štence tokom dojenja.
Opis bolesti

Klinička slika bolesti zavisi od stepena infekcije, odnosno broja parazita, uzrasta psa i njegovog opšteg zdravstvenog stanja. U većini slučajeva, posebno kada se radi o odraslim psima, bolest protiče skrivenim tokom. Apetit je dobar, često i povećan, pa ipak životinja mršavi. Apetit je često i nastran, životinja jede izmet, travu i razne predmete, koji su joj na dohvat njuške. Sluzokože su blede, zbog malokrvnosti. Izmet je često kašast.

U teškim slučajevima, pri jakoj infekciji štenaca, odnosno mladih pasa, bolest počinje oslabljenim ili potpunim prekidom apetita, povraćanjem i poremećajem opšteg stanja. U povraćenom sadržaju se ponekad, kao i u izmetu, mogu naći gliste. Izmet je ponekad kašast, tečan ili sluzav, a izuzetno retko sa primesama krvi. Štenci imaju jako otečen trbuh (pupavost). Mršavost je izražena, a mišići su oskudno razvijeni, dolazi do krivljenja kostiju – rahitis. U krajnjoj fazi bolesti dolazi do poremećaja nervnog sistema, često u vidu epiletičkih napada, sa zanošenjem u hodu, usiljenim kretanjem, padovima, grčevima i oduzetošću mišića.

Oboljenje uzrokovano larvicama koje prolaze kroz jetru i pluća, karakteriše se simptomima oboljenja tih organa. Dolazi do zapaljenja jetre, koje u najvećem broju protiče nezapaženo, osim kod izuzetno jakih infekcija, odnosno pluća, što se manifestuje kašljanjem, krkljanjem, iscetkom iz nosa i povišenom telesnom temperaturom.

Uginuća su relativno retka i dešavaju se kod jakih infekcija i kod štenaca. Uginuće je najčešće posledica prsnuća creva i izlivanja crevnog sadržaja u trbušnu duplju, što uslovljava sepsu – trovanje krvi.
Mere zaštite

U cilju sprečavanja askaridoze pasa potrebno je stalno preduzimati mere higijene. Podove, kućice i boksove treba povremeno prati vrelom vodom ili paliti sa let-lampom (ukoliko su od metala). Sudove za hranjenje i pojenje pasa treba redovno prati i povremeno dezinfikovati.

Odrasle pse treba 3-4 puta godišnje pregledati na prisustvo parazita, a štence svakog meseca, i po potrebi dehelmintisati. Kuje treba na 20 dana pred štenjenje dehelmintisati i priremiti im higijenski prostor za štenjenje. Štenci se prvi put dehelmintišu sa 21 dan, a zatim na svakih mesec dana, sve do 9 meseci uzrasta.