Ankilostomoza

ANKILOSTOMOZA

Ankilostomoza je parazitsko oboljenje pasa koje uzrokuju oble gliste – ankilostome. Oboljenje se javlja u većem obimu u odgajivačnicama pasa, posebno ako su uslovi nege i držanja loši, kada može da predstavlja i značajan zdravstveni problem, naročito kod štenaca i mladih pasa.
Opis uzročnika

Oboljenje uzrokuju oble gliste – ankilostome, mužijak je dug 9-12, a ženka 15-20 mm, končastog su oblika i sivo-zelenkaste boje. Parazitiraju u tankom crevu psa, gde polažu ovalna jaja, tanke opne i mikroskopske veličine (manja su od desetog dela milimetra), koja se izmetom izlučuju u spoljašnju sredinu.

Jaja u spoljašnjoj sredini postaju infektivna – u njima se razvija larvica. Optimalna temperatura spoljašnje sredine za razvoj larvica je između 23 i 33˚C, kada je za razvoj larvice u jajetu, uz povoljnu vlažnost, potrebno oko nedelju dana.

Jaja i larvice su osetljivi na toplotu i niske temperature. Brzo propadaju za vreme suvih i sparnih dana, a takođe ne preživljavaju ni zimu. Direktni sunčevi zraci ih brzo uništavaju. Pod povoljnim uslovima spoljašnje sredine mogu da prežive i 15 nedelja.

Ankilostome deluju štetno na organizam psa na više načina. Odrasli paraziti ispoljavaju štetno dejstvo u tankom crevu, naročito u dvanaestopalačnom crevu. Pričvršćuju se za sluzokožu i oštećuju je. Takođe, oštećuju i kapilare jer se hrane krvlju, zbog čega dolazi do razvoja malokrvnosti. Proizvodi metabolizma parazita deluju toksično na organizam psa. Štetno delovanje larvica ispoljeno je na koži, ukoliko do infekcije dođe na ovaj način, i to se odlikuje zapaljenjem kože sa svrabom, posebno na šapama u prostoru između prstiju. Takođe, larvice dovode do oštećenja pluća i zida creva tokom razvoja. Larvice mogu sa sobom, iz spoljašnje sredine u organizam psa, da unesu različite uzročnike infektivnih bolesti.
Putevi širenja

Izvor infekcije su inficirane životinje. Posebnu opasnost predstavljaju odrasli psi, koji su najčešće latentno inficirani.

Psi se zaraze kada pojedu hranu ili popiju vodu zagađenu infektivnim jajima ili larvicama ankilostoma, ili pri dojenju, preko mleka. Larvice unete na ove načine u organizam ulaze u zid tankog creva i tu se odvija jedna faza razvoja, a potom izlaze u crevo gde postaju zreli – odraslim paraziti.

Do infekcije može da dođe i prodiranjem larvica, koje se nalaze u spoljašnjoj sredini, kroz kožu psa. Kada se larvica razvije iz jajeta, ona se vrlo lako kreće u spoljašnjoj sredini. Kreće se po površini tla ili po rastinju (trava). Poligoni za obuku pasa, mesta za istrčavanje pasa i njihovu šetnju, parkovi sa jakom vegetacijom – razgranatim drvećem, štenare i odgajivačnice pasa, peskoviti i šljunkoviti podovi i sva druga mesta gde se duže vremena zadržava vlaga, a sunčevi zraci slabo prodiru, izuzetno su pogodni za dugo održavanje larvica u infektivnom stanju i stalni su mogući izvori infekcije. Na pomenutim mestima, naročito posle kiše, larvice se nakupljaju po površini zemlje i na rastinju. Infekcija nastaje onog momenta kada larvica na bilo koji način dospe na kožu šteneta ili psa, najčešće kada štene leži na mestima gde se larvice nalaze. Kada larvice prodru kroz kožu ulaze u krvotok i njime dospevaju u pluća. Iz pluća bivaju iskašljane i sa ispljuvkom progutane, na koji način dospevaju u tanko crevo, gde se razvijaju u odrasle parazite.

Izvestan broj larvica dospelih preko kože u krvotok, može da se zadrži u potkožnom vezivnom tkivu. Kod kuja posle štenjenja, ove larvice odlaze u mlečnu žlezdu i putem mleka inficiraju štence. Inficirane kuje mogu putem mleka da prenesu na štence larve ankilostoma u tri naredna okota od momenta infekcije, jer se larvice učaure u potkožnom tkivu i ostaju u infektivnom stanju 2-3 godine.
Opis bolesti

Klinička slika zavisi od stepena infekcije – broja parazita i uzrasta psa. Slabije infekcije ne dovode do promena opšteg stanja šteneta. Kod jakih infekcija javlja se neveselost, malaksalost, potištenost i malokrvnost. Apetit je obično nepromenjen, a u težim slučajevima oslabljen ili prekinut. Dolazi do mršavljenja, a oboleli psi se brzo zamaraju i malakšu i pri najmanjem radu. Sluzokože su zbog malokrvnosti blede, ponekad porculanski bele. Sa unutrašnje strane butina i po trbuhu mogu da se jave krvavljenja. Oboleli pas je obično pogrbljen, a kičmeni pršljenovi i rebra se jasno ističu. Trbuh je uvučen – usukan i na pipanje bolan. Izmet je jako smrdljiv, u njemu se nalazi krv, često je i crne boje, a proliv se smenjuje sa kašastim izmetom. Dlaka je obično suva i bez sjaja.

Do uginuća dolazi retko, pri veoma jakim infekcijama i kod jako mladih štenaca, koji mogu da uginu i bez prethodno ispoljenih simptoma.
Mere zaštite

Profilaksa ankilostomoze pasa je usmerena na održavanje visoke higijene držanja, nege i ishrane pasa. Podovi u boksovima i ispustima treba da budu popločani, da bi mogli redovno da se peru. Jedanput u toku meseca treba vršiti dezinfekciju smeštajnog prostora pasa. Iz boksova i prostora gde borave psi redovno treba uklanjati izmet, a podove povremeno prati vrelom vodom. U prostorijama gde borave psi i štenci treba održavati dobru ventilaciju, kako bi se zidovi i podovi održavali u suvom stanju. Pri izgradnji boksova za smeštaj pasa najbolje je okrenuti ih prema sunčanoj strani.

Pse treba redovno pregledati na prisustvo parazita i po potrebi dehelmintisati. posebnu pažnju treba obratiti na štence i kuje u priplodu.