PANOSTEITIS: Bolest brzog rasta pasa

Prve značajne primedbe na hod naših kućnih ljubimaca su svakako hramanja. To može da se desi iznenada, posle šetnje, nakon odmora, bez traume, pada i infekcije ili što obično vlasnik komentariše "iz čista mira".

U početku, zbunjujuće je i to što pas rado trči, hoće da se igra, veseo je, raspoložen za hranu ali evidentno hromost i dalje postoji. Čak i kada vlasnik uhvati psa za nogu koja je bolna, pas to isprati njuškanjen, lizanjem i bez cviljenja. Obično se pomisli - nije mu ništa., ili - hoce da skrene pažnju na sebe, da se mazi! Ima vlasnika koji zovu veterinare i opisuju ovako stanje preko telefona! Teško je biti pametan i odmah postaviti dijagnozu a zatim dati savet za lečenje. Ono što je sigurno, davanje terapije na svoju ruku može samo da maskira kliničku sliku bolesti i produži vreme do izlečenja. Ovi apeli su svakodnevni. Nema potrebe lečiti psa bez pregleda i konsultacija. Inostrani veterinari čak ne žele da postave definitivnu dijagnozu bolesti bez opservacije 48 h.

Panosteitis se može okarakterisati kao spontano bolno stanje koje zahvata duge kosti kod mladih pasa, koji brzo rastu i to najčešće kod velikih rasa - nemacki ovcar, doberman... Javlja se u uzrastu od 5 do 18 meseci starosti. Najčešće zahvaćene kosti su: ramena, podlaktica, butna kost i podkolenica. Značajna ili patognomonična karakteristika ove bolesti je da se javlja ne samo na jednoj nozi, vec spontano "seta" čas prednja, cas zadnja hromost. Bolnost noge može biti blaga tako da se primećuje samo pri hodu ili znatno izraženija kad pas štedi i podiže nogu pri stajanju. Prisustvo bola se objašnjeva promenama u koštanoj srži i pokosnici, krvnom prilivu i povećanom pritisku na nivou koštane medule.

U slučaju hromosti prednjih nogu, treba imati na umu da postoje još neke bolesti u razvoju koje imaju iste simptome tu se pre svega misli na displaziju laktova i osteohondrozu ramene kosti. Slabost zadnjih nogu može biti u vezi još i sa luksacijom patele, displazijom kukova i takode osteohondrozom butne kosti.

Ovo stanje ponekad može biti praćeno povišenom telesnom temperaturom psa, a u težim slučajevima depresijom, anoreksijom i gubljenjem težine. Dijagnoza se postavlja na osnovu rentgenskog snimka bolne noge. Evidentne promene se vide na meduli - srži dugih kostiju. Zavisno u kom stadijumu bolesti je napravljen radiološki snimak, promene mogu biti slabije ili jace izražene. Sklerozne senke ili zasenćenja se prvo javljaju na nutritivnom nivou kosti, a onda se šire ka dijafizi i korteksu kosti. Zadebljanje periosta može biti vidljivo sa povećanim nepravilnim zasenčenjima. Pošto je bolest samoilzlečiva sa potpunim oporavkom do navršene druge godine starosti, ne treba brinuti da ce ostaviti bilo kakve posledice na rast i fizičko stanje životinje. U terapiju panosteitisa treba uključiti po potrebi antiinflamatorne analgetike i potpornu terapiju za vreme perioda diskomfora životinje. Nikako ne treba u ovakvim stanjima životinji davati glukokortikosterioide, a takođe ne pomaže ni vitamin C.

Naravno podrazumeva se pošteda obolele životinje i obavezno upozorenje vlasniku da bolest traje nekoliko nedelja, da bude strpljiv, da izbegne nepotrebne treninge i bezpotrebno davanje antibiotika ako pas nije febrilan.

http://www.sarajevo-x.com/forum/viewtopic.php?f=41&t=54000&st=0&sk=t&sd=a&sid=5e8cf375b329a5fce081fb25e5d756a4&start=50

Panosteitis je upalni proces koji se javlja na cevastim kostima psa. Obolenje je tipicno za pse velikih rasa. Upalni proces javlja se obicno na dugim kostima prednjih i zadnjih nogu. Glavni simptom je šepanje. Ponekad bolestan pas šepa na samo jednu, a ponekad i na dve noge istovremeno, a nekada se šepanje seli s noge na nogu. Pri pregledu je izražena bolna reakcija kod palpacije dugih kostiju.

Bolest je prvo opisana 1951. i to kod Nemackih ovcara pa je neki i danas nazivaju panosteitisom nemackih ovcara, ali javlja se i kod drugih rasa pasa. Vrlo je cesta kod nemackih ovcara, dobermana, zlatnih retrivera, nemacke doge. Mužjaci obolevaju cešce nego ženke. Javlja se od 5 do 12 meseci starosti, iako se veoma retko može javiti vec kod šteneta starog samo dva meseca ili kod odraslog psa starog pet godina.

U anamnezi vlasnici navode podatak da je pas iznenada poceo da šepa, a da se nije prethodno nigde udario ili su primetili da je pre nedelju dana šepao na jednu a sada šepa na drugu nogu. Šepanje je ponekad tako izraženo da pas vrlo nevoljno ustaje, a napadi šepanja mogu biti praceni nedostatkom apetita, apatijom pa cak i povišenom telesnom temperaturom.

Najcešce panosteitis zahvata podlaktice tako da se obicno javlja šepanje prednjih nogu. Šepanje ponekad prođe samo bez ikakve terapije u roku nekoliko dana, ali napadi se mogu ponavljati. Ponavljaju se u sve ređim intervalima, a kada pas završi s radom bolest napreduje (18 do 20 meseci starosti). Zato i kažemo da se radi o bolesti kod koje po pravilu dolazi do samoozdravljenja.

Pritisak na dugu kost izaziva bolnu reakciju kod bolesnog psa, pa su nam nekada anamneza i sama palpacija dovoljni za postavljanje radne dijagnoze. Definitivna dijagnoza može se postaviti samo pregledom, međutim pošto se radi o invazivnoj metodi, na to se odlucujemo ako se šepanje ne primiri u roku od sedam dana. Nekada se smatralo da kod ovog obolenja u krvi naraste broj eozinofilnih leukocita, ali novije studije kažu da je krvna slika po pravilu u granicama normale. Tacan mehanizam nastanka kao i uzrok promena na kostima koje dovode do panosteitisa nije poznat. Pretpostavlja se da su kod nekih rasa u pitanju genetski faktori (nemacki ovcari) a nagađa se o više mogućih uzroka (alergijske reakcije, poremecaj vaskularizacije dugih kostiju kod brzog rasta, metabolicki poremecaji). Kada šepanje prode za nekoliko dana terapija nije potrebna. Ukoliko zbog boli pas ne jede i bezvoljan je pristupa se davanju analgetika uz preporuku mirovanja.

Lekovi protiv bolova su mac sa dve oštrice. Naime, bol je uzrok zbog kojeg pas šepa, ali je ona ujedno i svojevrsni alarm organizma da nogu treba štedeti. Ukoliko lekovi ma eliminišete bol, pas ce se oslanjati na bolesnu nogu pa upalni proces može duže potrajati. Dakle, bol je obrambeni mehanizam i ako nije neophodno psu sa panosteitisom ne dajemo terapiju vec strpljivo cekamo da simptomi prođu sami.

Kada je moja ženka NO šantala mi smo odmah znali da je upala krajnika ,jer i to se na taj način manifestuje.Posle dve inekcije antibiotika šantanje prestaje.I isto tako šanta čas na jednu čas na drugu nogu.To joj se dešavalo bar 5-6 puta za njenih 14 godina.

PANOSTEITIS-BOLEST BRZOG RASTA PASA

Prve značajne primedbe na hod nasih kućnih ljubimaca su svakako hramanja.To može da se desi iznenada,posle šetnje,nakon odmora,bez traume,pada i infekcije ili sto obično vlasnik komentarise”iz cista mira’’.U početku,zbunjujuce je i to što pas rado trči,hoće da se igra,veseo je,raspoložen za hranu ali evidentno hromost i dalje postoji.Čak i kada vlasnik uhvati psa za nogu koja je bolna ,pas to isprati njuškanjen,lizanjem i bez cviljenja.Obično se pomisli-nije mu nista..ili-hoce da skene pažnju na sebe,da se mazi!Ima vlasnika koji zovu veterinare i opisuju ovako stanje preko telefona!Teško je biti pametan i odmah postaviti dijagnozu a zatim dati savet za lečenje.Ono sto je sigurno,davanje terapije na svoju ruku može samo da maskira kliničku sliku bolesti i produži vreme do izlečenja.Ovi apeli su svakodnevni.Nema potrebe lečiti psa bez pregleda i konsultacija.Inostrani veterinari cak ne žele da postave definitivnu dijagnozu bolesti bez opservacije 48h.
Panosteitis se može okarakterisati kao spontano bolno stanje koje zahvata duge kosti kod mladih pasa,koji brzo rastu i to najčesće kod velikih rasa-Nemački ovčar,Doberman...Javlja se u uzrastu od 5 do 18meseci starosti.Najčešće zahvaćene kosti su: ramena ,podlaktica,butna kost i podkolenica.Značajna ili patognomonična karakteristika ove bolesti je da se javlja ne samo na jednoj nozi,već spontano” šeta” čas prednja ,čas zadnja hromost.Bolnost noge može biti blaga tako da se primećuje samo pri hodu ili znatno izraženija kad pas štedi i podiže nogu pri stajanju. Prisustvo bola se objašnjeva promenama u koštanoj srži i pokosnici,krvnom prilivu i povećanom pritisku na nivou koštane medule.
U slučaju hromosti prednjih nogu, treba imati na umu da postoje jos neke bolesti u razvoju koje imaju iste simptome; tu se pre svega misli na displaziju laktova i osteohondrozu ramene kosti. Slabost zadnjih nogu može biti u vezi jos i sa luksacijom patele-čašica,displazijom kukova i takodje osteohondrozom butne kosti.
Ovo stanje ponekad može biti praćeno povišenom telesnom temperaturom psa , a u težim slučajevima depresijom, anoreksijom i gubljenjem težine.Dijagnoza se postavlja na osnovu rentgenskog snimka bolne noge.Evidentne promene se vide na meduli-srži dugih kostiju.Zavisno u kom stadijumu bolesti je napravljen radiološki snimak,promene mogu biti slabije ili jače izražene.Sklerozne senke ili zasenčenja se prvo javljaju na nutritivnom nivou kosti a onda se šire ka dijafizi i korteksu kosti.Zadebljanje periosta moze biti vidljivo sa povećanim nepravilnim zasenčenjima.
.Pošto je bolest samoilzlečiva sa potpunim oporavkom do navršene druge godine starosti,ne treba brinuti da ce ostaviti bilo kakve posledice na rast i fizičko stanje životinje. U terapiju panosteitisa treba uključiti po potrebi antiinflamatorne analgetike i potpornu terapiju za vreme perioda diskomfora zivotinje Nikako ne treba u ovakvim stanjima zivotinji davati glukokortikosterioide,a takodje ne pomaze ni vitamin C.
Naravno podrazumeva se pošteda obolele životinje i obavezno upozorenje vlasniku da bolest traje nekoliko nedelja,da bude strpljiv,da izbegne nepotrebne treninge i bespotrebno davanje antibiotika ako pas nije febrilan.