AGRESIVNOST PASA

Da li treba rizikovati i dozvoliti da se psi približe jedan drugom pri slučajnom susretu?Kao kad majka suviše pazi svoje dete i time mu oduzima deo samostalnosti i sigurnosti, tako i pojedini vlasnici suviše strahuju za svog ljubimca i čine istu grešku. Ko želi da svog ljubimca poštedi svih neprijatnih doživljaja zbog straha da bi to moglo da naškodi njemu ili nekom drugom psu, čini ga nesigurnim. Konačan efekat svega je agresivnost.
Kako pas stvara u svojoj glavi sliku neprijatelja?

Kad se u šetnji sretnu dva psa i pojure jedan prema drugom, ako se jedan od vlasnika uplaši za svoga psa isprovociraće agresivno ponašanje onog drugog psa. Čovekovo uzbuđenje i hvatanje psa, svaki put kad se pojavi drugi, asociraće ubuduće u glavi ovog psa sliku neprijatelja. Tako vlasnik svojim neosnovanim strahom nesvesno trenira svog psa da se ponaša agresivno čim ugleda drugog psa. Pas postaje agresivan najčešće u prisustvu svog vlasnika, inače čim ga šeta neka druga osoba - on ne pravi probleme. Samo ako psa prepustite samom sebi, može iz susreta sa drugim psom nešto i da nauči. Psi koji često sreću druge pse, ponašaju se sigurnije.

Glavni uzrok napada: strah vlasnika

Normalno je da se ponekad plašimo da bi neki veliki pas mogao da povredi našeg malog psa ili obrnuto. Ali, mi taj strah ne bi smeli da pokažemo i trebalo bi da ostanemo mirni i opušteni, jer psi lako osete promenu našeg raspoloženja. Oni su dobri - odašiljači, ali i dobri - prijemnici -. Komunikacija u čoporu vukova zasniva se na prenosu raspoloženja. Ko nije spreman da rizikuje pri susretu svog malog psa sa drugim psom, ne treba ni da drži psa. Tu se najčešće radi o ljudima koji malo znaju o ponašanju pasa i zbog toga imaju malo poverenja u njegovu sposobnost da može da bude društven. Ali, često se radi i o ljudima koji se ne bave dovoljno svojim psom. Tako stvore nevaspitanog psa čiju neposlušnost pokušavaju da savladaju preglasnim komandama. A psi osećaju nesigurnost svog vlasnika i to ih čini nervoznim i agresivnima. Ali, psi nisu ubice. Ako ih čovek sasvim ne iskvari, napad će proći bez povrede. Najvažnije je da se čovek ne umeša. Treba sačekati i ne približavati se psima, dok se oni upoznavaju i odmeravaju.

Šta učiniti pri jednom -rizičnom- susretu?

- Sačuvati mir i biti na odstojanju
- Imati poverenja u druželjubivost psa
- Dva mužjaka koji se dominantno ponašaju ne pozivati niti im se približavati
- Kad se onjuše i počnu da napadaju jedan drugog, sačekati, po pravilu se razdvajaju posle malo gurkanja
- Nikada ne treba zaboraviti da se naš strah i naše uzbuđenje prenosi na našeg psa i čini ga agresivnijim nego što bi on bio bez našeg mešanja.

Ako se držimo ovih pravila, sprečićemo da se u našem psu, u početku normalnog ponašanja, razvije agresivna reakcija pri susretu sa drugim psom.

OVO JE JEDNO OPSTE OBJASNJENJE - PA AKO STE IMALI NEKAKVA ISKUSTVA PO OVOM PITANJU MOZETE DOGADJAJE IZNETI OVDE . .
POZDRAV

Imam shar peia starog 2 godine, do prije nekoliko me ujeo za ruku, dok je lezao prisao sam mu kao i sto uvijek prilazim da ga pomazim, ali ovaj put je imao neki cudan pogled u ocima, kad sam pruzio ruku odjednom je skocio i uhvatio me za ruku pa zatim za nogu. Mislio sam da je razlog sto me ujeo taj sto je spavao ali je bio prilicno razjaren i jos jednom se zaletio na mene a ja sam pobjegao. Pitam se da nije u pitanju bijesnilo jer je on prvih godinu dana bio sasvim normalan, ali se sada sve cesce desava da zaleti na mene i pocne da rezi.Pa bih vas zamolio da me savjetujete sta da uradim sa njim i ako mozete da mi navedete razlog toga.

Dejane, teško da ti neko od nas ovde može pomoći, ovo je jako ozbiljan problem i definitivno psa treba da pogleda neko stručno lice. Ono što bih savetovao je da se pas odvede kod veterinara i odrade sve pretrage, izvadi krv i odradi test tiroide preko krvi, čisto da se isključi medicinski deo. Za ostalo moraš da se posavetuješ sa nekim stručnim licem. Nije prvi put da čujem ovakvu priču, takve stvari se dešavaju sa šar-pejevima i još uvek nisam čuo da je neko išao do srži problema, uglavnom se na kraju sve loše završi po psa. Ljudi često ne znaju kako da izađu na kraj sa ovom rasom, bez obzira što većina vidi šar-peja kao slatko, nagužvano kučence koje se valja po krevetu i prede kao mačka, šar-pej to nije i spada u srednje velike pse sa veoma izraženim karakterom. Druga stvar, selekcija ovih pasa nije išla baš kako treba i nije se vodilo računa o tome šta ide u priplod, ima oštrijih pasa (ne bih da kažem agresivnih jer mislim da se pas ne rađa agresivan), a ljudi najčešće ne znaju kako se treba ponašati sa njima i do koje granice se sme ići. Šar-pej traži stabilnog vlasnika, jakog psihički i da može da mu parira snagom uma jer će često da testira granice.

Evo ti link do prirode pasa gde ima ljudi koji se bave radom sa psima, oni će te bolje uputiti gde da tražiš pomoć, al definitivno ti može pomoći samo neko ko ima mogućnost da vidi psa i da shvati o čemu se radi i naravno neko ko poznaje šar-pejeve jer mnogi treneri i dreseri ne mogu da skapiraju da šar-pej nije nemački ovčar ili malinoa ili pas iz IX FCI grupe i da je za njega potreban poseban pristup.

http://prirodapasa.com/index.php?board=10.0