Ćao ljudi!
Ovako, ko ima volje da pročita i da bilo kakav savet ili sugestiju, bićemo mu zahvalni!
Naš Cezar sada ima već 1god i 4 meseca, a i dalje je plašljiv u nekim situacijama.
Uvod "mali"
- Uzeli smo ga, naravno nedovoljno informisani
, sa nekih 45-6 dana možda. Bio je decembar i savetovano nam je da dok ne prođe taj neki karantin od vakcina i zima da ne dolazi u kontakt sa drugim psima i kako sve to već ide...Tako da je tek u februaru-martu krenuo sa upoznavanjem okoline. Sa ljudima je uvek bio super i mazulja a sa nama u kući se od malena igrao tako blesavo i čak onako kao agresivnije (u smislu samouvereno i da gricne-naravno da ne povredi- i sve) i očekivali smo da će da bude super u druženju sa drugim psima...Međutim...U prvo vreme je bio odmah plašljiv, sklanja se, ako krenu da skaču na njega da se igraju beži.... i to je trajalo..
Eventualne traume :
1.Batine je - čime se ne ponosimo, dobio 2x ozbiljno, prvi put jer se iskakio po ceeloj kući i ispiškio a uveliko je znao gde tačno to treba da obavlja, i drugi put kada nije hteo da dođe (a uveliko je dolazio na poziv i slušao pripuštanju sa povoca) i bežao od nas 3 ulice - usledile su jer su ga mogla taako kola udariti i u suštini jer je prvi put otkako ga imamo tako otišao i sakrio se u jedno dvorište i nije hteo nikako da nam dođe... Pogrešili smo sa tim, jer smo shvatili da batine nisu baš dobar izbor i da je možda bežao toliko i iz straha...Ali to je ono ljudsko nerazmišljanje i u stvari i strah da smo ga mogli zbog gluposti izgubiti...
2.Posle ga je jednom prilikom ćapila lutalica za njušku, jer smo ga - opet valjda u želji da se opusti pustili sa povoca, a delovala nam je lutalica kao mirna neka - znaaam! Totalna glupost!
I on onako smotano se zatrčao ka njoj i sad nismo snimili da li ju je prepao ili šta je već bilo samo je u jednom trenutku on bio na podu, zaskičao i brzo dotrčao ka meni kao da se ništa nije desilo, prepun nekog adrenalina, i tek smo onda videli da mu je rasečena njuška i brzo na ušivanje....A on kao da ništa nije ukapirao blenta, ponašao se skroz ok..
I skoro ga je jedan ulični na kvarnjaka u gužvi za guzu ćapio ali da nismo mi se zagledali posle, po njemu čovek ni primetio ne bi...
Posle toga... isto sa tuđim psima, kada su na povocu ili ga ne diraju on prilazi, zaleti se na njih ili čak i poziva na igru ako ga kuliraju a onda kada krenu da trče za njim-na njega on beži i sklanja se.. Kad naskaču onako u igri na njega on samo žmurka neprijatno ili se sklanja kod nas ili slično...A posle kad krenu da odlaze hoće za njima... Ohrabrujemo ga stalno i sklanjamo se da može da ima i prostor i sve..ali džabe.. Najveći problemi su što ne ume da odbije dosadnog psa - u smislu ne ume da se brani, stavi do znanja da ga ne dira - trpeo bi do sutra da ga neki čak i najmanji i maltretira.. Niiikako ne želimo agresiju, ali bismo voleli samo da može da ne da na sebe i da nauči nekako da se igra sa drugim - dobrim psima kao i npr sa nama u kući... Dakle on pokaže želju, poziva ih ili ako oni trče i on krene ali čim dođe do kontakta, njemu bude neprijatno, ne snalazi se... Pritom psi sa kojima ga najviše puštamo da bude su skrooz dobrice i fine kuce...
A kada urlaju iz dvorišta, booože! On se zalepi još više i gleda ih i kao lud hoće da im priđe do kapije, kao da ne kapira da laju na njega jer ih nervira ili šta već... Nikako nam nije jasno šta mu znači to ponašanje! Pas kao da nam je višestruka ličnost nekad..
Generalno nas je najviše strah da ne ostane uvek tako plašljiv, a toliko se trudimo da mu pomognemo da se opusti i uživa...
Drugi strah nam je autobus, kamion ili drndavi auto - nekad prođe sasvim mirno neprimećujući, a nekad se od straha ukopa i savije skroz do poda ili pobegne uz neku kapiju, nama iza leđa i slično... Probali smo varijante ohrabrivanja u vidu tapšanja i komentara dobro je.... Onda varijantu kuliranja, kada se uplaši da se pravimo kao da nije ništa, samo mu kažemo idemo ili pored - da se fokusira malo i na komandu... sve to kao da nekad upali, a nekad i ne.... Npr. nekad piški i bukvalno mu ispred nosa piči drndavi autobus - on ništa... A svaki dan se šeta po prometnim ulicama... U nekom trenutku se taman ponadamo da je prevazišao to, kad od jednom opet...i sve tako...
U kući je skroz drugi pas, igra se, gnjavi sa nama, oduševljava svakim čovekom koji uđe u kuću i tako...
Udavih sa pisanjem, ali nemamo više ideja kako da mu pomognemo za te stvari kada je napolju...
Ako ima strpljivih..očekujemo komentare.