Upoznavanje pasa

Hajde da pokrenemo i ovu temu. Veoma je bitna i vezana za socijalizaciju.

1. Da li uopšte psi treba da se druže sa drugim psima?
2. Da li mogu da se druže dva i više mužijaka ili dve i više ženki?
3. Kako i da li upoznajete svog psa sa drugim psima?
4. Koji su najbolji načini za upoznavanje pasa?

Neko će pomisliti da prva dva pitanja nisu u vezi sa temom,ali odgovori na ta pitanja daće svima nama bolji uvid. Dajte svoja iskustva i naravno dajte savet kako bi trebalo to sve uraditi.

Ne znam, da li sam bas prava osoba za pisanje o ovoj temi, posto moj pas i nema bas nesto drugare od kako je porastao...
DA, psi treba da se druze sa drugim psima.
DA, psi mogu da se druze i sa drugim zivotinjama, ako ih mi naucimo i damo im priliku.
DA, psi mogu da zive u zajednici, vise muzijaka i zenki na jednom mestu...Miracle ima cak i fotografiju kao dokaz tog zajednistva.
Skarfi kad je bio mali imao je puno drugara sa kojima se igrao...
Upoznavali smo ga tako sto im dozvolimo da se onjuse,ali oprezno, i oni su nakon toga zapocinjali igru...Igrao se i sa muzijacima i sa zankama...
Kad je postao svestan sebe, tako je prestajao da bude srecan kad sretnemo iste te drugare sa kojima se igrao, pogotovo muzijake...
Ja sam vec pisala, da, mislim da moj pas i nije bas socijalizovan sto se tice drugih pasa...ja sama posle onog napada imam strah kad se upoznaje Skare sa nekim, i nekako to vesto izbegavam...
sebicno je sto cu napisati da mislim da je srecan kad se igra sa nama, trci sa nama...ali tada bar znam da ce ostati u jednom komadu...
Skoro smo imali susret sa covekom koji je veterinar, setao je svoju zenkicu mesanac je u pitanju...bila je pustena, malo veca od Skareta...On se prvo zategnuo, lajao je...nism mu dala da joj pridje...onda je poceo da cvili i na kraju je tako bio smesan, izvodio je piruete u vazduhu koliko je skakao...taj covek mi je rekao da ga slobodno pustim, da on mije besan pas i da je nece povrediti....Ona i Skare su se onjusili i usledila je fenomenalna igra....nedostajao mi je taj trenutak...Skare kako trci sa nekim drugim psom...mislila sam da to necu vise videti...

TReba nauciti psa da se druzi sa drugim psima...mi smo napravili gresku i polako se trudimo da je ispravimo...


pozdrav

Sve što sam do sada znala o psima pada u vodu.Mislila sam da psi ne napadaju svoje gazde ali eto ni to nije tako.
Moj pas na čijoj socijalizaciji se puno radilo zbog poznatih problema sa agresivnošću prema psima istog pola je postao agresivan prema nama a prema drugim psima je super.Nikad nije zarežao ni na jednog mužjaka i igra se i kada ima više mužjaka.
Mislila sam da treba što više da se druži i nauči da bude tolerantan prema drugim mužjacima.I DA su odgovori na prva tri pitanja.Pošto Mrki sluša i ne juri kod drugih pasa bez dozvole onda ja prvo pitam da li je pas druželjubiv pa ako gazda kaže da jeste onda mu kažem da sme da priđe drugom psu i do sada zaista nije bilo problema.

Sta ostali clanovi foruma misle o ovoj temi ?
Kakva su vasa iskustva , podelite ih sa nama

1. Naravno da treba da se druze sa drugim psima. TO mi je kao pitanje da li čovek treba da se druzi sa druim ljudima. Svaki čovek, pa tako i svaki pas nadje sebi osobu koja mu odgovara za druzenje. Ne sa svima i po svaku cenu ukoliko ona sama nece, ali definitivno treba da se druzi sa drugim psima.
2. Pa iz naseg dosadašnjeg iskustva da, odnosno u zavisnosti od druge zenke. Beti je generalno plasljiva, ali ako drugi pas, u ovom slučaju zenka, nije agresivna Beti pristaje na druzenje.
3. Upoznavanje zavisi od odlaska kuci kod nekog, dolaska psa kod nas, druzenja na livadici koju svakodnevno posecujemo ili u samoj setnji. Upoznavanje krene njuškanjem, pa dalje se ili nastavi ili ne, ne znam kojim metodama se sluzi moj pas kada bira drustvo, ali moram priznati da bas i nije druzeljubiva. Primetila sam da se zainteresuje za drugog psa onda kada taj pas nije zainteresovan za nju. Čim pas krene odmah da skače na nju ili da je juri Beti počinje da rezi i sakvira se kod mojih nogu. Takodje sam primetila da ne odbija da se druzi sa lutalicama, čak šta vise sa njima se uvek dobro slozi na prvu.
4. Ne znam koji su najbolji načini za upoznavanje, jer da znam moj pas bi verovatno bio mnogo vise drustven. Zbog operacije oba oka je kasno primila revakcine i kasno počela da se druzi sa psima pa je mozda delom i zato takva, ne znam.

Podizem i ovu temu
Da li se vasi guzvanci druze sa psima koje srecete u setnji ? Kako upoznajete vaseg peia sa drugim psom ?

Moj mali je odlican napolju,mnogo voli da se druzi sa drugima, ali primetila sam da mu nekad "nije dan" pa jednostavno kulira vecinu pasa... Ali cesto se zaleti glupan na druge i krene da njuska, a nisu svi raspolozeni, tako je i dobio ugriz relativno skoro...
Ja mnogo volim da vidim da se igra, da je aktivan i veseo. Mislim da je druzenje sa drugim psima jako bitno za odrastanje jednog psa bilo koje vrste a i kasnije ponasanje ...

Ja trenutno pojacanim intenzitetom radim na Tiinoj socijalizaciji ...U odnosu sa ljudima je potpuno ok,ali kad su psi u pitanju imamo mali problem,jer ju je u prvoj setnji ujeo pas,pa se malo zaplasila...Najbitnije da sam ja njoj pronasla drugaricu (i to shar pei,zamislite )Pa malo po malo i mislim da ce biti ok...Prvi put kad smo ih izveli zajedno ona je samo bezala iza mene ili lajala iz samoodbrane..Vec drugi put je pocela da se igra i trckara,tako da ocekujem da ce sledeci put biti jos bolje...

Murphypei ::

Hajde da pokrenemo i ovu temu. Veoma je bitna i vezana za socijalizaciju.

1. Da li uopšte psi treba da se druže sa drugim psima?
2. Da li mogu da se druže dva i više mužijaka ili dve i više ženki?
3. Kako i da li upoznajete svog psa sa drugim psima?
4. Koji su najbolji načini za upoznavanje pasa?

Neko će pomisliti da prva dva pitanja nisu u vezi sa temom,ali odgovori na ta pitanja daće svima nama bolji uvid. Dajte svoja iskustva i naravno dajte savet kako bi trebalo to sve uraditi.

Isprike ako na forumu postoji neki prikladniji topic, nažalost ga nisam uspjela naći pa sam odlučila pisati ovdje iako je zadnji post bio prije par godina.

Naime, Hector sada ima nešto više od 3 mjeseca i od posljednjeg cijepiva, posljednjih mjesec dana, ga intenzivno socijaliziram sa psima, a sa ljudima još i od ranije.
Uz to što je upisan u "vrtić" gdje ide jednom tjedno (socijalizacija sa drugim štencima raznih starosti i pasmina + prolaženje raznih prepreka i sl. što bi im olakšalo nesmetani život u gradu), svaki dan ga vodim u veliki park da se druži sa drugim psima.
Za priču je potrebno napomenuti i da moji roditelji imaju mješanku maltezera i pudlice staru 11 godina, a svekrva zlatnog retrivera starog nešto malo manje od 8 godina.

Do prije 10 dana sve je teklo u najboljem redu, Hector gotovo nikada nije zalajao ni zarežao, nisu mu smetali ljudi, psi, auti, kamioni...a onda ga je dok je, prvi a mislim i zadnji put, na par sati bio na čuvanju kod svekrve njen retriver ugrizao.
Prije toga su više puta bili zajedno kako u stanu tako i u šetnji, i istina je da je Hector svaki put određeno vrijeme skakao oko njega i po njemu želeći igru, ali je čini se presudilo kada su ga podigli na kauč gdje retriver nikada nije smio (mi pretpostavljamo), pa je nakon pola sata kada je dočekao da svi okrenu glavu skočio na njega i ugrizao ga iznad oka.
Cijeli sljedeći dan Hector je bio u šoku i gotovo 24 sata nije jeo ni pio, ali sam ga da se opusti odmah dan nakon toga počela voditi u normalne šetnje i park kako se ne bi još više prepao.

Šest dana nakon toga, u "vrtiću" je maleni labrador (4.mjeseca) na njegovo njuškanje odgovorio užasnim režanjem i skokom na njegovu glavu i zakačio ga zubom poviše nosa. Vlasnik ga je odmah odveo i kada smo išli kući sam namjerno odvela Hectora da mu se javi kako se ne bi bojao u budućnosti (obojica vezani) ali ovaj je ponovno pokušao nasrnuti na njega.

Nakon ova dva slučaja počeo je lajati na kofere, kamione i druge pse koji prolaze na uzici. 
A u svemu tome jučer je došlo do prvog upoznavanja sa psom mojih roditelja koja je, što je razumljivo s obzirom na godine, pokušala nasrnuti na njega dva puta na što joj je on pokušao vratiti.
Pretpostavljam da je sve to povezano sa šokom, a ono što me zanima je koji su vaši savjeti, što činiti u ovakvoj situaciji, naročito sa retriverom s obzirom da me on stvarno voli (od tu je ljubomora vjerojatno i krenula) i da često odlazimo kod svekrve, a trudim se Hectora voditi sa sobom gdje god je to moguće.
Također molim vas komentar na ovu situaciju u kojoj retriver nije apsolutno nikako reagirao na maženje Hectora ili dizanje na kauč, već ga je pola sata nakon svega, kada su ostali bez nadzora na točno sekundu, jer su izašli na balkon, krenuo na njega i upotrijebio ogromnu snagu da probije njegov debeli nabor. Taj dio me osobno jako zabrinjava, naročito jer se na retriveru vidilo da mu nije žao ni jedne sekunde a inače sam sebe stavi u kaznu kad nešto loše napravi i bude sav tužan. Da ne kažem kako je Hector jadan odmah nakon ugriza (valjda dok je rana bila topla pa nije registrirao bol) otrčao do njega i sjeo mu kraj kreveta.

Veliko hvala unaprijed i isprike na dugom tekstu.

Hajde da probam, biće ovo duži post više baziran na iskustvu.

Šar-pejevi prirodno imaju dominantniji stav nego mnoge druge pasmine, rep im je podignut gore, uši su nošene visoko i usmerene napred, oči su usađene dublje i prirodno imaju miris koji je jači, posebno kod štenaca. Na sve to se dodaje i disanje koje često može da zvuči kao režanje. Zbog toga se veoma često dešava da ostali psi bez nekog posebnog razloga odluče da napadnu šar-peja. Štenci umeju da budu drčni i da se teže predaju i zbog toga izvuku deblji kraj.
E sad, odrastao, stabilan pas, će svaki put istrpeti divljanje šteneta do određene granice, a onda će štenetu pokazati gde mu je mesto. Ko je imao prilike da posmatra leglo, kuju sa psima, mogao je da vidi jednu interesantnu stvar; kuja se igra sa štencima, skakuće i prevrće se pušta ih da skaču po njoj, a onda u jednom momentu "poskida" sa sebe štence koji su preterano naporni. To je onaj deo gde svaki put pričam da bi štene trebalo što duže da ostane u leglu da bi moglo da nauči osnove ponašanja od majke, a od ostalih štenaca kome i kada treba da se preda.
U situaciji sa retriverom niko ne zna šta se desilo, ali dizanje mlađeg psa, gosta, na krevet je definitivno greška. Najčešći problemi nastaju kada jedan pas dominira drugog, u smislu kada se glava jednog psa nađe iznad tela drugog psa. Ako je Hector bio na krevetu, a retriver prišao do kreveta i ovaj prebacio glavu samo malo iznad njega, potpuno je logično da će stariji pas domaćin da odgovori. Meni takođe deluje da je retriver vaspitan tako da bez pogovora poštuje vlasnike, ali u slučaju kada vlasnik nije prisutan, retriver se ponaša prirodno. Takva vrsta vaspitanja se najčešće postigne prinudom, što je u suštini greška, ali i sam sam većinu stvari sa mojima postigao tako jer jednostavno nisam mogao da se snađem bolje kada sam vaspitavao pse. Banalan primer, moja starija ženka će kada primeti nešto na zemlji krenuti to da uzme, ako sam primetio pre nje i upozorio je ona će se skloniti jer će dobiti kaznu, ali ako ne primetim pre nje ona će to uzeti bez ikakvih problema. Ljudima se često dešava da zabrane psima da borave u/na krevetu jer fizički nauče psa da ne sme u/na krevet (sklanjanje, spuštanje, guranje psa sa/od kreveta), ali će taj pas kada vlasnici nisu tu opušteno ući u krevet.
Druga stvar, psi nemaju osećaj griže savesti. Ta osobina je svojstvena ljudima i definisana je potpuno drugačijim normama koje se razlikuju od čoveka do čoveka. Pas reaguje na ponašanje čoveka i promenu u njemu, ne na posledice koje je njegovo delo proizvelo u smislu da ga baš briga šta je uradio jer se tada ludo provodio. Jednostavno ne funkcionišu kao mi ljudi. To je ono kada pas iscepa patike ili uništi nešto drugo u kući dok niste tu, vi se vratite i kipite od besa kada vidite to i pas se pokunji, pa onda većina ljudi kaže pas zna da je kriv, grize ga savest, a on je zapravo osetio da se u vama nešto promenilo i prepoznao je emociju koja će da dovede do određene loše posledice. Nešto slično i kada je pas pušten pa ga zovete da se vrati, on neće i trčkara okolo, vama živci već igraju, a pas nema šanse da bi prišao. Onda, nekim čudom, uspete da ga zakačite i besno, uz dramsko zvocanje, odvedete psa, a on se pokunji. Ima i ona opcija kada beži od vas, ali to je potpuno druga priča. Poenta je, griža savest kod pasa ne postoji.
U slučaju mešanke pudle-maltezera od 11 godina, ne znam kakva je ona zaista sa psima, često su ti manji psi histerični, a stariji psi nisu baš zainteresovani da se štene petlja oko njih jer štenci su naporni i dosadni i remete mir starih pasa. Moja starija ženka obavezno zareži kada joj se nakači štene, ukoliko štene ne odustaje škljocne zubima. Imamo štene engleskog buldoga u zgradi koje obavezno pozdravi režanjem, tako da smo svi navikli na to da on njoj priđe, ona zareži, on se prevrne na leđa i tako se završi sva njihova interakcija. U svakom slučaju štene nikada ne treba da uznemirava starog psa, to je jedna od retkih stvari koja je slična sa nama ljudima, dete ne treba da uznemirava stare ljude jer energije nisu iste.
Na forumu često kažem da psi ne treba da vole sve i svakoga, ima takvih koji vole sve, ali kao i kod nas i njima se neki psi svide, neki ne i to je potpuno u redu. Sa svim retriverima je problem poslednjih nekoliko godina jer se usled hiperprodukcije pojavio neki atipičan karakter i temperament, tako imamo zlatne retrivere i labrador retrivere koji kidišu i na pse i na ljude, a to su psi kojima u standardu bukvalno stoji da treba da se obraduju lopovima i da vole sve živo. Štene retrivera koje bez posebnog razloga kidiše na drugo štene i napada, je meni malo čudno. Šar-pej je, u suštini, pas koji će odgovoriti na provokaciju. Moj prvi mužijak je bio pas kojeg ništa nije zanimalo, tip koji prolazi opušteno pored pasa i ne reaguje, gde meni ispadne povodac na izložbi iz ruku i on nastavi da ide za mnom da ni ne primetim da ga ne vodim. Starija ženka ume da zareži kada joj se pas zatrči u susret i kada pas ne odustane ume da upozorava, sa mlađom ženkom (3 godine ima) ne razmišljam uopšte jer je atipičan primerak koji voli sve i svakoga pa kada je prišla da onjuši psa on je uhvatio za facu, a ona se okrenula i pobegla. Da se takva situacija desila sa starijom ženkom ona bi uletela u tuču bez razmišljanja.
Znači, bez obzira na socijalizaciju pas nikada neće moći da se "druži" sa svima ukoliko karakterno nije takav, tačnije ukoliko nije rođen takav. Pas može da se nauči da ne reaguje na druge pse i da ne ispoljava određeno neprihvatljivo ponašanje, ali svoju pravu prirodu ne može da promeni, zato je najbolje da kad se psi upoznaju i vidi se da ne mogu da se "druže" ne forsirati ništa. Moj prvi mužijak i komšijin rotvajler su se dograbili i nakon toga nikada nisu mogli da budu pušteni zajedno, ali smo mogli da šetamo na povocima satima bez ikakvih problema.

A da, to lajanje na kamione i kofere i druge pse koji prolaze nema nikakve veze sa šokom. To je verovatno novo ponašanje koje je usvojio i treba ga korigovati. Šar-pej ume da bude dominantan po prirodi i takvi su još uvek u Kini, njihova uloga je da čuvaju imanje. Novi moderan šar-pej je pas za pratnju i razonodu i grejanje kreveta, originalni šar-pej je izuzetno aktivan i neustrašiv. Treba prihvatiti činjenicu da retko koji pas može da se vaspita tako da se sa svima druži i voli sve žive. Takav pas se rađa, a socijalizovan pas se stvara i to u smislu da toleriše druge i izvršava komande i živi u određenoj sredini (u našem slučaju urbanoj), a prirodu ne može da promeni. Primer, pas može da ne voli nekog psa ili čoveka, ali ne može i ne sme da kidiše na njega i da pokušava da pokida povodac i vlasniku ruku, u tom smislu stupa socijalizacija na snagu.

Murphypei ::

Hajde da probam, biće ovo duži post više baziran na iskustvu.

Šar-pejevi prirodno imaju dominantniji stav nego mnoge druge pasmine, rep im je podignut gore, uši su nošene visoko i usmerene napred, oči su usađene dublje i prirodno imaju miris koji je jači, posebno kod štenaca. Na sve to se dodaje i disanje koje često može da zvuči kao režanje. Zbog toga se veoma često dešava da ostali psi bez nekog posebnog razloga odluče da napadnu šar-peja. Štenci umeju da budu drčni i da se teže predaju i zbog toga izvuku deblji kraj.
E sad, odrastao, stabilan pas, će svaki put istrpeti divljanje šteneta do određene granice, a onda će štenetu pokazati gde mu je mesto. Ko je imao prilike da posmatra leglo, kuju sa psima, mogao je da vidi jednu interesantnu stvar; kuja se igra sa štencima, skakuće i prevrće se pušta ih da skaču po njoj, a onda u jednom momentu "poskida" sa sebe štence koji su preterano naporni. To je onaj deo gde svaki put pričam da bi štene trebalo što duže da ostane u leglu da bi moglo da nauči osnove ponašanja od majke, a od ostalih štenaca kome i kada treba da se preda.
U situaciji sa retriverom niko ne zna šta se desilo, ali dizanje mlađeg psa, gosta, na krevet je definitivno greška. Najčešći problemi nastaju kada jedan pas dominira drugog, u smislu kada se glava jednog psa nađe iznad tela drugog psa. Ako je Hector bio na krevetu, a retriver prišao do kreveta i ovaj prebacio glavu samo malo iznad njega, potpuno je logično da će stariji pas domaćin da odgovori. Meni takođe deluje da je retriver vaspitan tako da bez pogovora poštuje vlasnike, ali u slučaju kada vlasnik nije prisutan, retriver se ponaša prirodno. Takva vrsta vaspitanja se najčešće postigne prinudom, što je u suštini greška, ali i sam sam većinu stvari sa mojima postigao tako jer jednostavno nisam mogao da se snađem bolje kada sam vaspitavao pse. Banalan primer, moja starija ženka će kada primeti nešto na zemlji krenuti to da uzme, ako sam primetio pre nje i upozorio je ona će se skloniti jer će dobiti kaznu, ali ako ne primetim pre nje ona će to uzeti bez ikakvih problema. Ljudima se često dešava da zabrane psima da borave u/na krevetu jer fizički nauče psa da ne sme u/na krevet (sklanjanje, spuštanje, guranje psa sa/od kreveta), ali će taj pas kada vlasnici nisu tu opušteno ući u krevet.
Druga stvar, psi nemaju osećaj griže savesti. Ta osobina je svojstvena ljudima i definisana je potpuno drugačijim normama koje se razlikuju od čoveka do čoveka. Pas reaguje na ponašanje čoveka i promenu u njemu, ne na posledice koje je njegovo delo proizvelo u smislu da ga baš briga šta je uradio jer se tada ludo provodio. Jednostavno ne funkcionišu kao mi ljudi. To je ono kada pas iscepa patike ili uništi nešto drugo u kući dok niste tu, vi se vratite i kipite od besa kada vidite to i pas se pokunji, pa onda većina ljudi kaže pas zna da je kriv, grize ga savest, a on je zapravo osetio da se u vama nešto promenilo i prepoznao je emociju koja će da dovede do određene loše posledice. Nešto slično i kada je pas pušten pa ga zovete da se vrati, on neće i trčkara okolo, vama živci već igraju, a pas nema šanse da bi prišao. Onda, nekim čudom, uspete da ga zakačite i besno, uz dramsko zvocanje, odvedete psa, a on se pokunji. Ima i ona opcija kada beži od vas, ali to je potpuno druga priča. Poenta je, griža savest kod pasa ne postoji.
U slučaju mešanke pudle-maltezera od 11 godina, ne znam kakva je ona zaista sa psima, često su ti manji psi histerični, a stariji psi nisu baš zainteresovani da se štene petlja oko njih jer štenci su naporni i dosadni i remete mir starih pasa. Moja starija ženka obavezno zareži kada joj se nakači štene, ukoliko štene ne odustaje škljocne zubima. Imamo štene engleskog buldoga u zgradi koje obavezno pozdravi režanjem, tako da smo svi navikli na to da on njoj priđe, ona zareži, on se prevrne na leđa i tako se završi sva njihova interakcija. U svakom slučaju štene nikada ne treba da uznemirava starog psa, to je jedna od retkih stvari koja je slična sa nama ljudima, dete ne treba da uznemirava stare ljude jer energije nisu iste.
Na forumu često kažem da psi ne treba da vole sve i svakoga, ima takvih koji vole sve, ali kao i kod nas i njima se neki psi svide, neki ne i to je potpuno u redu. Sa svim retriverima je problem poslednjih nekoliko godina jer se usled hiperprodukcije pojavio neki atipičan karakter i temperament, tako imamo zlatne retrivere i labrador retrivere koji kidišu i na pse i na ljude, a to su psi kojima u standardu bukvalno stoji da treba da se obraduju lopovima i da vole sve živo. Štene retrivera koje bez posebnog razloga kidiše na drugo štene i napada, je meni malo čudno. Šar-pej je, u suštini, pas koji će odgovoriti na provokaciju. Moj prvi mužijak je bio pas kojeg ništa nije zanimalo, tip koji prolazi opušteno pored pasa i ne reaguje, gde meni ispadne povodac na izložbi iz ruku i on nastavi da ide za mnom da ni ne primetim da ga ne vodim. Starija ženka ume da zareži kada joj se pas zatrči u susret i kada pas ne odustane ume da upozorava, sa mlađom ženkom (3 godine ima) ne razmišljam uopšte jer je atipičan primerak koji voli sve i svakoga pa kada je prišla da onjuši psa on je uhvatio za facu, a ona se okrenula i pobegla. Da se takva situacija desila sa starijom ženkom ona bi uletela u tuču bez razmišljanja.
Znači, bez obzira na socijalizaciju pas nikada neće moći da se "druži" sa svima ukoliko karakterno nije takav, tačnije ukoliko nije rođen takav. Pas može da se nauči da ne reaguje na druge pse i da ne ispoljava određeno neprihvatljivo ponašanje, ali svoju pravu prirodu ne može da promeni, zato je najbolje da kad se psi upoznaju i vidi se da ne mogu da se "druže" ne forsirati ništa. Moj prvi mužijak i komšijin rotvajler su se dograbili i nakon toga nikada nisu mogli da budu pušteni zajedno, ali smo mogli da šetamo na povocima satima bez ikakvih problema.

A da, to lajanje na kamione i kofere i druge pse koji prolaze nema nikakve veze sa šokom. To je verovatno novo ponašanje koje je usvojio i treba ga korigovati. Šar-pej ume da bude dominantan po prirodi i takvi su još uvek u Kini, njihova uloga je da čuvaju imanje. Novi moderan šar-pej je pas za pratnju i razonodu i grejanje kreveta, originalni šar-pej je izuzetno aktivan i neustrašiv. Treba prihvatiti činjenicu da retko koji pas može da se vaspita tako da se sa svima druži i voli sve žive. Takav pas se rađa, a socijalizovan pas se stvara i to u smislu da toleriše druge i izvršava komande i živi u određenoj sredini (u našem slučaju urbanoj), a prirodu ne može da promeni. Primer, pas može da ne voli nekog psa ili čoveka, ali ne može i ne sme da kidiše na njega i da pokušava da pokida povodac i vlasniku ruku, u tom smislu stupa socijalizacija na snagu.

Ne znam kako da dovoljno zahvalim na iscrpnom odgovoru...veliko hvala!
Drago mi je, i jako važno, čuti mišljenje i iskustva iskusnog vlasnika Sharpejeva s obzirom da ih je u Splitu jako malo, možda tek nekoliko. Najgore od svega je što Hector nije došao od uzgajivača već od dvoje starijih ljudi čiji je sin bio vlasnik njegove majke i pario ju, a nakon toga odselio u inozemstvo, tako da njih dvoje nisu znali ni što bi sa velikim, a još manje sa štencima.
Da bi stvar bila gora, nakon što smo ga izabrali majku je udarilo auto kada im je pobjegla iz dvorišta (bez ograde  ) tako da smo zaključili kako je najbolje da odemo po njega iako ima samo 5 tjedana jer mi ništa nije odavalo dojam da će se njih dvoje dobro brinuti za ova tri siročića (kada smo došli to se i ispostavilo s obzirom da su bili prepuni buha, živjeli u nekakvoj ostavi pokraj kuće sa rupama u vratima i dobijali hranu od koje je imao tako strašne plinove da smo pola vremena od skoro 5 sati autoputa do kuće proveli otvorenih prozora.  )
Tako da me nema tko savjetovati osim vas na forumu jer veterinari u gradu nisu previše upućeni u vrstu već mi se čini da ju smatraju jednakoj svakoj drugoj, a na prvi pogled je jasno da su Shar pei ipak nešto posebno.

Sve u svemu, iz vašeg odgovora sve je jasno, a ja nastavljam sa strpljenjem kao i do sada, ako smo izdržali od 7. do 12. tjedna kada sam pola vremena bila na rubu plača od grickanja, zaljetanja i skakanja  onda ćemo se izboriti i sa tih malo kamiona, kofera i živčanih pasa.

I, znam da to uvijek pišete i napominjete svima, a ja pišem iz vlastitog iskustva i apeliram na sve buduće vlasnike, nikako uzimati štence ovako rano kako smo mi zbog nesreće odlučili uzeti svog, jer sve ono što trebaju naučiti sa i od majke sa nama ljudima nauče na, za svih (naročito moje ruke u ovom slučaju) teži način i za sto puta više vremena, a neki pretpostavljam ni tada.

A da, nisam napisao, Hector mene izgledom podseća više na tradicionalni tip šar-peja. Oni su uglavnom sa malo nabora, njuška je tanja, obično su izuzetno aktivni, hiperaktivni i uvek imaju horse coat (kratko, čekinjasto krzno). Skroz je normalno da se vlasnici na početku osećaju malo čudno jer žele da pas dobije najbolju negu i da se ponaša lepo kada odraste. Svaki vlasnik koji posveti pažnju svom psu u 99% slučajeva dobije odličnog prijatelja. Šar-pej se najčešće lepi za svoje ljude i voli da provodi vreme sa vlasnikom (hint: često se kaže da je šar-pej pas jednog vlasnika kojeg on odabere u porodici) i baš su česti primeri da više vole da šetaju uz vlasnika i igraju se sa njim nego da se druže sa drugim psima. Više bih se bazirao na tome da šeta kroz mesto, obilazi sve gde ima dosta ljudi i prolazi pored pasa, nego da ima baš neku preteranu interakciju sa njima. Kod mene su 3 psa pa im je lakše da se druže međusobno, ali ima dosta pasa u naselju sa kojima su pušteni da se igraju, ali u šetnji dozvoljavam samo mlađoj ženki da prilazi i da joj prilaze psi jer je ona premekana i za nju sam 100% siguran da neće napraviti problem čak i kada drugi pas krene na nju. Nema potrebe da se Hector druži sa svima niti će hteti da se druži kasnije, bitno je samo da toleriše i da ne pravi problem dok šetate jer je nezgodno kad šar-pej povuče povodac, kvadratičan pas postavljen tako da je gravitacija na njegovoj strani ima neverovatnu snagu.

P.S. Nema potrebe za persiranjem, osećam se matoro tada.

Murphypei ::

A da, nisam napisao, Hector mene izgledom podseća više na tradicionalni tip šar-peja. Oni su uglavnom sa malo nabora, njuška je tanja, obično su izuzetno aktivni, hiperaktivni i uvek imaju horse coat (kratko, čekinjasto krzno). Skroz je normalno da se vlasnici na početku osećaju malo čudno jer žele da pas dobije najbolju negu i da se ponaša lepo kada odraste. Svaki vlasnik koji posveti pažnju svom psu u 99% slučajeva dobije odličnog prijatelja. Šar-pej se najčešće lepi za svoje ljude i voli da provodi vreme sa vlasnikom (hint: često se kaže da je šar-pej pas jednog vlasnika kojeg on odabere u porodici) i baš su česti primeri da više vole da šetaju uz vlasnika i igraju se sa njim nego da se druže sa drugim psima. Više bih se bazirao na tome da šeta kroz mesto, obilazi sve gde ima dosta ljudi i prolazi pored pasa, nego da ima baš neku preteranu interakciju sa njima. Kod mene su 3 psa pa im je lakše da se druže međusobno, ali ima dosta pasa u naselju sa kojima su pušteni da se igraju, ali u šetnji dozvoljavam samo mlađoj ženki da prilazi i da joj prilaze psi jer je ona premekana i za nju sam 100% siguran da neće napraviti problem čak i kada drugi pas krene na nju. Nema potrebe da se Hector druži sa svima niti će hteti da se druži kasnije, bitno je samo da toleriše i da ne pravi problem dok šetate jer je nezgodno kad šar-pej povuče povodac, kvadratičan pas postavljen tako da je gravitacija na njegovoj strani ima neverovatnu snagu.

P.S. Nema potrebe za persiranjem, osećam se matoro tada.

Veliko TI hvala na odgovoru

Ova prva rečenica je 100% točna, baš smo nedavno pričali doma kako zapravo mislimo da je vjerojatno najsličniji prvom Shar peju na svijetu
Hiperaktivnost me u startu, moram priznati, najviše šokirala od svega vezanog za njega jer je razina te energije suluda, u stanju je trčati 5 sati u komadu, hodati više skoro ni ne zna jer leti, skače, preskače, pada, ganja ptice.. hahahaha
Sada je već na 12 kg i za dva tjedna će 5 mjeseci, polako ulazi u pubertet, ali svakim danom je sve bolji i bolji
Jedini problem koji imamo je to što na povodcu vuče kao mali kamion ali svaki dan radimo na tome pa se nadam da ćemo uskoro izbaciti tu ružnu naviku, iako, još uvijek je beba pa imamo vremena. A kad maknemo to ostane samo to što je prava mala baba koja sve mora vidjeti i čuti, kojoj se svi moraju javiti jer inače on kreće kod njih pa ga je poprilično teško odvojiti od ljudi i pasa, a za malom djecom koju roditelji odnesu plače, cvili i laje toliko da ih ljudi moraju vratiti nazad

Napada više nismo imali, na sreću, i baš je i trener u vrtiću oduševljen kako je ovako mlad tako ozbiljan i pažljiv jer se odlično igra, dobro reagira ako netko pretjera, a ako u igri vidi da drugi pas više ne može pratiti tempo miče se od njega i prepušta mu dominaciju. Sve u svemu svaki dan me iznenađuje i ponovno oduševljava.
Ali u svakom slučaju potrebno je jako puno vremena i ljubavi da bi se ova energija držala pod kontrolom jer on već skoro mjesec dana ide jednom dnevno ili u duugu šetnju ili barem jedan sat u park trčati sa drugim psima i to ga samo malo umori, a nije mu još 5 mjeseci