Strahovi kod shar pei

Malo toga se pisalo na forumu o strahovima nashe rase pa zato pokrecem ovu temu.
Voleo bih da iznesemo nasha saznanja o ovoj problematici.Dobrom i ranom socijalizacijom verovatno moze dosta da se promeni u ponashanju pei i da se smanje eventualni strahovi kod njih.Verujem da su Ameri sem ostalih bolesti koje prate rasu gratis darovali i psihicke probleme u vidu strahova i panike.Dosta sam citao o ovim problemima bash vezana za shar pei i shvatio da su zaista oni posebni u neverovatnoj bliskosti i ljubavi prema ukucanima ,ali i u svojim strahovima prema svemu i svacemu.Ja sam recimo uvideo da davilica Maziju stvara veliki problem pri shetnji i da on trazi da ide kuci cim se izvede.To nije svojstveno za mnoge druge rase ali za nashu i tako benigna stvar zna da stvori otpor i probleme
Zakljucio sam da nikakav vid agresivne i fizicke kazne nece dovesti do velikog uspeha u socijalizaciji,vec se mora strogim i povishenim tonom sankcionisati neka greshka koju pas napravi.Dobar nacin je da svog ljubimca smirite tako da ga uhvatite za kozu na vratu, spustite na zemlju i malo zadrzite u tom polozaju.Sva veca agresija prema njima imala bi kontra efekat i kasnije bi se sigurno kao bumerang vratila Cini mi se da je jako izrazeno i lajanje na strance sa povlacenjem u nazad i to sve iz straha.Ovakav vid ponashanja je uocljiv kod nashe rase.
Pronashao sam jedan tekst koji bi mogao da nam pruzi informacije o temi o kojoj sam pisao.

PLAŠLJIV PAS
VASPITNI METODI
U nekim slučajevima plašljivost psa pojačana je strahom vlasnika koji pogrešno reaguje u određenim situacijama. Naprotiv, poželjno je da svojim stavom pokaže da se ne plaši, kako bi pas mogao da ga imitira.
Postavlja se pitanje kako to postići. Sasvim jednostavno, uopšte ne obraćajući pažnju na ono što kod psa izaziva strah i mirno nastavljajući svoje aktivnosti. Nije preporučljivo direktno se približiti nečemu od čega se pas plaši, objašnjavajući mu kako je to potpuno bezopasno.
Zamislimo, naprimer, da se plaši nekog velikog panja. Najbolji način da mu razbijete strah je da, vodeći ga uz nogu, obiđjete s njim nekoliko puta oko panja, svaki put sve bliže. Pri svakom obilasku, pas će se bolje kontrolisati dok ne priđe dovoljno blizu da ga onjuši. Ovo je trenutak kad mu treba čestitati na hrabrosti i navesti ga da skače na panj, predstavljajući to kao neku vrstu zabave. Pri ovakvom prevaspitavanju značajno je nekoliko faktora.
Pre svega treba nastojati da pas nastavi da se kreće. Naprimer, ako se plaši pucnja, zamolite nekoga, ko stoji na razumnoj razdaljini, da opali iz puške dok vi trčite s psom, držeći ga pored sebe na povodniku. Posle nekoliko pokušaja on se više neće opirati. Tada ponovite eksperiment hodajući, a tek na kraju u stanju mirovanja.
Isto tako, ne treba ga nikada dovoditi u položaj licem prema opasnosti. Uzmimo primer psa koji se plaši vozila. U ovom slučaju hodajte s njim pored vozila, postepeno se približavajući, dok to ne prestane da ga uzbuđuje.
Isto ćete postupiti ako se plaši dece. Naročito nemojte isnsistirati na kontaktu licem u lice, nego hodajte s njim pored dece (na psećem jeziku ovo označava uspostavljanje prijateljskih odnosa, dok se direktno suočavanje tumači kao uvod u agresiju).
U situacijama kad pas počne da ispoljava strah, treba mu skrenuti pažnju na nešto drugo. Veoma je važno da se na nešto usretsredi kako ga ne bi obuzela panika.
Najbolji metod da psu odvratite pažnju od onoga što ga plaši je izvršavanje naredbi. U početku zahtevajte od njega da ide uz nogu, da sedne ili legne, čak i da ostane na mestu, na izvesnoj razdaljini od vas.
Drugi, podjednako dobar metod, ako okolnosti to dozvoljavaju, sastoji se u tome da primenite neku igru u kojoj pas posebno uživa, kao što je donošenje lopte ili preskakanje prepreka. Situacija se tako povezuje s opuštanjem i zadovoljstvom. Vlasnik pritom treba da ispoljava oduševljenje glasnim uzvicima, tapšanjem i skakanjem, jasno pokazujući psu da je reakcija straha, u ovakvim okolnostima, potpuno neprimerena.
S druge strane, praksa pokazuje da upražnjavanje agilitija, u smislu igre, izvanredno povoljno deluje na plašljive pse. Kroz ovu aktivnost oni pronalaze način da se oslobode napetosti, stiču fizičku sigurnost, a pre svega samopouzdanje i poverenje u sopstvene sposobnosti. Sve ovo pomaže im da sebe sagledaju u drukčijem svetlu, što se ponekad završava pravom metamorfozom.
Dobri rezultati mogu se postići i postepenim pojačavanjem elementa stresa. Kao što smo videli na primeru vozila, možemo se držati na distanci od izvora stresa, ali isto tako možemo računati s njegovim intenzitetom. Da bismo prevaspitali psa nenaviknutog na gradski metež, prvo ćemo ga šetati mirnim ulicama, a zatim sve prometnijim, da bismo ga na kraju vodili kroz najveću gužvu.
Kad je reč o navikavanju na buku, na primer onu koja prati nevreme, pokazalo se veoma efikasnim da zvuke snimimo na magnetofonsku traku, a zatim svakog dana puštamo kod kuće, prvo tako da se jedva čuju, a zatim sve jače da bi posle nekoliko dana dostigli punu jačinu.
Primenjujući ove savete, moguće je postepeno prevaspitati plašljivog psa. Međjutim, svaki pas može reagovati na stres, pa je veoma važno da vlasnik zna kako treba da postupi u takvoj situaciji.


Pronashao sam ovaj tekst,pa ga vi prochitajte nije na odmet

Mi nemamo nekih posebnih iskustava sa strahovima, osim od usisivaca. Sada zajedno preziremo spedjivanje kuce
Salu na stranu, zvuk usisivaca ga uzasava, odmah grebe da izadje napolje , a kada smo jednom pokusali da ga usisamo,naravno, bezuspesno, pola sata posle toga odbijao je sve sto inace obozava da jede. Pokusali smo sve, da mu dokazemo da to nije nista opasno, dzaba!
Ostale strahove nisam primentila, mada , iskreno, mislim da se ne plase nesto extra vise od ostalih ljubimaca, vec da je sve to odraz razmazenosti i ususkanosti u kojoj uzivaju , vecina peicica sa ovog foruma.Bar je kod nas to slucaj
Dok se ne pojavi neki psihoterapeut za nasu rasu, sa njihovim strahovima moramo da se nosimo sami

Xexe...I Tia se plasi usisuvaca,mada,primetila sam da se plasi i kola...Ne,nasih u kojima se vozi,nega kada neka kola prodju pored nje dok je setam.Mozda je to samo zato sto se nije navikla,jer je skoro pocela da izlazi u setnju,ali...nzm...

Usisivac nam je neprijatelj broj 1 u stanu...dok ja usisavam on je uzasnut i uglavnom na terasi...Isto tako, prolazak pored automobila ili motora koji radi izaziva histeriju i povlacenje... ne znam zasto, pokusavam da povezem sa nekom scenom od ranije, ali nicega ne mogu da se setim....

Mi imamo problem sa socijalizacijom. Nas Cezar je odvojen od copora sa mesec dana i mislim da to ima mnogo znacaja u njegovoj socijalizaciji, jer u kontaktu sa drugim psima se povlaci u nazad i u pojedinim situacijama pocne da rezi, mi to nazivamo gundzanjem. U poslednje vreme ga vodimo u limanski park(novosadjani znaju) kako bi se opustio i proslao socijalizaciju. Kada ga setamo ulicmo nemamo problema sa svakodnevnom bukom, ali sam primetio da kad se vozi kolima, gde je siguran, na semaforu stao je motor(trkalica) i dao gas par puta(turirao).Cezar je zalajao, momak ga je cuo i poceo ponovo da turira, gde je Cezar poceo da laje ponovo na zvuk. Nama je ta situacija bila simpaticna. Takodje kad vidi psa, macku, pa cak i na neke ljude pocne da laje iz auta i da, imam jedno pitanje kako da ga naucim da seta uz nogu, a ne da vuce kao bik?

AvgustCezar ::

Mi imamo problem sa socijalizacijom. Nas Cezar je odvojen od copora sa mesec dana i mislim da to ima mnogo znacaja u njegovoj socijalizaciji, jer u kontaktu sa drugim psima se povlaci u nazad i u pojedinim situacijama pocne da rezi, mi to nazivamo gundzanjem. U poslednje vreme ga vodimo u limanski park(novosadjani znaju) kako bi se opustio i proslao socijalizaciju. Kada ga setamo ulicmo nemamo problema sa svakodnevnom bukom, ali sam primetio da kad se vozi kolima, gde je siguran, na semaforu stao je motor(trkalica) i dao gas par puta(turirao).Cezar je zalajao, momak ga je cuo i poceo ponovo da turira, gde je Cezar poceo da laje ponovo na zvuk. Nama je ta situacija bila simpaticna. Takodje kad vidi psa, macku, pa cak i na neke ljude pocne da laje iz auta i da, imam jedno pitanje kako da ga naucim da seta uz nogu, a ne da vuce kao bik?

Vi se susrecete sa poznatim nepoverenjem shar pei rase Svi novi zvukovi kod njih izazivaju razlicita reagovanja.Po meni nije nikakav problem i normalno je takvo ponashanje.Ne bi valjalo kasnije kada se vec navikne na novine da se tako isto ponasha,vec da ih normalno prihvati Kod nashe rase ima dosta toga nesvakidashnjeg pa sam zato i postavio ovu temu

Sto se tice shetnje mozesh procitati u ovoj temi http://shar-pei.bestofforum.net/t533-osnovne-komande.

Naravno, svaki pas je jedinka za sebe i svaki se ponasha na sebi svojstven nacin. Verovatno svako ima neku zanimljivu situaciju koja mu se dogodila...josh neko?

Evo slučaj iz šetnje kada smo prolazili pored one žute trake za obeležavanje da su radovi u toku, koja se viorila na vetru, gospođica je u svojoj glavi imala ko zna koji scenario pa smo morali da obiđemo traku u širokom luku inače uopšte nije htela da prođe pored.
Onda zimus situacija sa petardama gde je bila potpuno pogubljena kada krene rafalna paljba, mada sa te strane je razumem jer se i sam istraumiram kada mi neko dok šetam baci petardu pod noge.
Nepoverljivost kod ove rase je normalna stvar, i to ne samo kod njih nego skoro kod svih orijentalnih rasa, treba malo pročitati o Akitama, Chow-chow, i primetićete da im je nepoveljivost bukvalno odlika. Pod tim ne mislim na agresivno ponašanje ili paničan strah nego na jednostavno nedozvoljavanje drugim ljudima (nepoznatima) da polože ruku na telo, posebno na glavu (što u 99% slučajeva ljudi rade potpuno pogrešno).
Moja priča sa Marfijem koji je bio cooler u svakom smislu i ništa ga nije zanimalo (a već sam je pričao): Badnje veče, ljudi kod nas naravno odlepili, sve pijano naokolo, mi šetamo nekih pola 9. Marfi na flexiju razvučen koliko može skroz iza mene i približavam se ćošku, odatle iskače čovek mrtav pijan i drekne na mene valjda da se zeza sa mnom, na šta sam se potpuno sledio jer nisam očekivao tako nešto, u sekundi Marfi je bio ispred mene potpuno iskežen na njega i verovatno već spreman na napad. Srećom pa sam se povratio i rekao NE pa se istog momenta povukao kraj mene inače da je ovaj napravio korak ko zna šta bi bilo.

Sledeća priča isto sa Marfijem: Rade nam kablovsku u stanu 4 majstora, vrata od stana otvorena oni ulaze i izlaze potpuno opušteno a on leži pored fotelje i mrzi ga da ustane.

A što se tiče tripova, ne mislim da su svojstveni samo ovoj rasi rot Mani sa kojim šetamo i koji sada ima skoro 4 god i neustrašiv je, kada je bio štene nekih 5-6 meseci nije smeo da prođe pored gomile drva od straha, sada nema šanse da bi ga neko ili nešto uplašilo. Tako da mislim da neke strahove i savladaju kako rastu.

A šta kažete za to što neće da izađu napolje kada je kiša? Što neće da stanu u mokru travu? Što im voda izgleda kao glavni neprijatelj koji će ih istopiti? Marfi je bio takav, dok Kalli to ne smeta uopšte.
Jel i to trip?

Ha , ha nije nikakav trip , i moj "princ" NE voli kisu ni mokru travu, a barice obilazimo u vecem luku Oni su definitivno posebni, i to ih cini bas sinpaticnim, slatkim i NEODOLJIVIM A o hrabrosti jos nije imao prilike da se pokaze!

murphypei ::

A šta kažete za to što neće da izađu napolje kada je kiša? Što neće da stanu u mokru travu? Što im voda izgleda kao glavni neprijatelj koji će ih istopiti? Marfi je bio takav, dok Kalli to ne smeta uopšte.
Jel i to trip?

Mislim da su previshe fine njushke

murphypei ::

A što se tiče tripova, ne mislim da su svojstveni samo ovoj rasi rot Mani sa kojim šetamo i koji sada ima skoro 4 god i neustrašiv je, kada je bio štene nekih 5-6 meseci nije smeo da prođe pored gomile drva od straha, sada nema šanse da bi ga neko ili nešto uplašilo. Tako da mislim da neke strahove i savladaju kako rastu.

A shta se deshava ako strah ostane i kada porastu...

Imaju oni definitivno neke svoje individualne hoce i nece malo izrazajnije od ostalih pasmina i pasa uopste
Sto se strahova tice takodje su malo izrajzajniji nego u ostalih pasa i vecina ih prevazidje postepenim privikavanjem ili sami od sebe kada odrastu.
Nia i Blue su bile mnogo plasljive na ulici jer nisu bile navikavane iz ranog uzrasta niti na prisustvo stranaca niti ista sto je van dvorista i boksa. Zivele su u idilicnom miru sa svojom majkom i jos par pasa u zelenilu i neuznemiravane vise od 3 meseca koliko su bile stare kada su stigle kod mene.Bukvalno su se plasile vecine iznenadnih zvukova, prolaznika...svega. Ostale su izuzetno nepoverljive prema strancima za razliku od klinaca...Niinih stenaca koji se ne plase uglavnom nicega...sem Bate.
On je imao izrazen strah od automobila i ostalih brujecih stvari u pokretu. Od kamiona je bukvalno padao od straha i pokusavao da pobegne kuci ako moze. Nisam ga nesto posebno forsirala da bude na ulici i evo sada kada ima za koji mesec 3 godine...u toku ove zime kada se nije puno setalo i taj strah je skoro sasvim nestao. Bata vise nema problem ni sa tim.
Mislim da zrelost i stabilnost psa sa sobom odnosi te strahove a najvazija stvar je da se tokom njihovog trajanja strah ne pretvori u odbranu u afektu i agresiju.To je najvaznije i zato mislim da ne treba pse ni mnogo uporno privikavati na nesto sto kod njih izaziva preveliki stres. Ovo je moje licno misljenje mada vidim da ljudi koji se strucno bave dresurom i socijalizacijom bas insistiraju na tome. Ako se pas plasi kontejnera...pa i ako ga ne uspete navici da kao mali opusteno prolazi pored njega...proci ce ga kada poraste

Hvala Mazi, mislim da sam to vec ranije procitao i kad smo poceli da ga setamo trudio sam se da ga drzim sa leve strane, ali je proveo par dana kod mojih roditelja i tu se izgubilo to setanje uz nogu. Skoro sam gledao Milana Cezara na nacionalnoj geografiji gde uci odraslog psa kako da ide iza i pored leve noge, to sam pokusao, ali nije imalo efekta.Naravno necu odustati jer jos uvek je mali i sad nije toliki problem sto vuce, ali ce biti kasnije.A sto se tice kise, primetio sam da kad treba da vrsi nuzdu gleda da se sto manje isprlja, mada smo mi u kuci, provodi vise vremena unutra nego napolju i to mi je super sto nece da se prlja. Hvala na savetima i tema je super.

Lexa se boji stepenica,ali malo strmijih sa uskim gazistem,a takve su nam ispred vrata od stana.kada idemo u setnju Lexa mase celom zadnjicom od radosti ali ide u rikverc jer se boji da sidje.onda pozovem Aresa ,komsiju, pita koji sa 3 meseca trci gore/dole,a Lexu spustim na stepenik te ona za njim krene.ali i posle uspesnog spustanja ona opet ne sme da krene sama.
uz iste se opusteno penje.
Od usisivaca se malo skloni u stranu,ali ako bi krenula ka njoj bilo bi bezanije.U setnji nisam jos primetila neki strah.Cak,na moju zalost,gazi i bare i blaton i stagod.

hahah..moja Bea se skoro nicega ne plasi sem pomalo usisivaca...inace se ranije plasila automobila,ali redovnim susretima sa njima prestala je da ih se plasi...sem onih koji bas krcee...

Mi smojuče imali napad straha dok smo bilivaniu šetnji. Naime, zadesili smo se u uskojuličici kada je u njuušao velikikamion zavidnog broja godina, za odvoženje građevinskogotpada. Enormna buka i prilazak grdosije bilisu inicijalna kapsla za napad straha.

Naravno, boravakvani više nije bioizvodiv pa smo se morali vratiti kući. U povratku naiđemo kraj nekog dvorišta u kojem boravi nekicrnilabrador koji je valjda poluduvlji. Ne prestaje sa lajanjem, režanjem trkom i sl. Glupan se u tom svom ludilu zaletio, pokušao (valjda) da preskoči ogradu. Naravno nije uslio, zapucao se glavom u istu i samo skliznuona zemlju. Kao u crtanom filmu.

I tako...

Nashao sam tekst o strahu kod psa,pa procitajte nije loshe...

Normalna pojava - strah

Šta je to, u stvari, strah? Po definiciji, strah predstavlja vid emocionalnog iskustva koji nastaje pod različitim okolnostima. U zavisnosti od prirode tih, malopre pomenutih okolnosti, svi se strahovi mogu podeliti na realne, neurotične i moralne.

Realan strah u psa nastaje kada pas uoči opasnost od strane nekog objekta (automobila, npr.) ili pojave (pucanj, grmljavina) koji mu, po njegovoj proceni ugrožavaju egzistenciju i funkcionisanje organizma. Ova vrsta straha, dakle ima svoju fiziološku osnovu i nije ništa drugo do fiziološki opravdana reakcija odbrane i očuvanja celovitosti biološke jedinke. Prema Federsen-Petersenu, realan strah je pozitivna pojava u prirodi i instiktivno je ugrađen u gene svih svesnih živih bića tokom više miliona godina učestvovanja u ekološkim lancima ishrane. Realan strah u psa se može javiti i kada u okružujućem svetu, nedostaju oni koji mu pružaju zaštitu i sigurnost, dakle vlasnici. Ova činjenica se može vrlo praktično iskoristiti u obuci mladog psa koji ima običaj da, u slobodnoj šetnji, odluta daleko od svog vlasnika. Potrebno je ukloniti se od pogleda psa iza nekog žbuna ili drveta i potom pozvati psa. Pošto ne može da uoči vlasnika, pas će se zbuniti i njime će ovladati osećaj realnog straha da je izgubio „vođu čopora". Kada nakon desetak sekundi izađete iza zaklona, osećaj straha kod psa zameniće zadovoljstvo što ste tu i niste ga ostavili. Ovaj metod je veoma efikasan i pas će vrlo brzo naučiti da se ne sme udaljavati bez vaše dozvole.

Neurotičan strah je, za razliku od realnog, patološki strah. Postoji više teorija o prirodi ovog straha, a one mahom počivaju na saznanjima Sečenova i Pavlova. Ono što je za sve teorije zajedničko jeste da vezuju neurotični strah za poremećaje psihe nastale tokom razvoja individue. Naime, sve neuroze nastaju kao proizvod sadejstva između ličnosti i njene okoline.

Međutim, kao i osujećenje u namerama psa, i prekomerna zaštita od okoline dovešće do preterane ranjivosti psa na potpuno normalne situacije u jednom „psećem"- življenju, štene koje nije dolazilo u kontakt sa drugim psima tokom faze socijalizacije, neće biti u stanju da prihvati druženje sa psima vaših prijatelja tokom šetnje i doživljava ovu, običnu situaciju kao krajnje frustrirajuću. Sve ovo imaće za rezultat ili ispoljavanje agresije prema frustrirajućem objektivu, dakle, psu vaših prijatelja, ili povlačenje vašeg psa u sebe, to će biti praćeno nesigurnošću i eventualno, drugim psihofizičkim ispadima.

Neurotični strah može da ima za uzrok i prethodno doživljen traumatski događaj. Ukoliko je pas imao saobraćajnu nezgodu, u kojoj je bio udaren od strane automobila, pas će u blizini puta ili vozila ispoljavati simptome koji će ukazivati na preživljenu neprijatnost. Trauma može biti i mnogo manje drastičan događaj, vezan za buku, npr. jaka i iznenadna buka ili zvuk, takođe mogu biti početno traumatsko iskustvo koje dovodi do pojave neuroze u psa.

Imajući u vidu da su sve neuroze oblik naučenog neprilagođenog ponašanja, prf. dr. Bandura je još 1969. izneo teoriju modela u javnost. Po toj teoriji neurotični strah se može „naučiti" boraveći u blizini osobe koja ispoljava takav strah. To praktično znači da se neurotički strah može preneti čak i sa vlasnika na psa! Obrnuta situacija, da se neurotički strah prenese s psa na čoveka, u praksi još nije potvrđena, no to je ipak ne čini nemogućom.

Otklanjanje ovih psihičkih poremećaja u odraslih pasa nije opisano u literaturi, ali se mnogo polaže na prevenciju, odnosno sprečavanje činilaca koji bi mogli dovesti do neprimerenog neurotičnog ponašanja, prvenstveno u mladih pasa i štenadi.

Preostao nam je još moralni strah koji je u suštini osećanje krivice. Ono se u načelu pripisuje postojanju savesti. Kako je u pasa sposobnost povezivanja događaja u vremenu i prostoru pod velikim znakom pitanja, tako se i ova kategorija straha može prihvatiti bez ikakvih rezervi. Izvesno je da pas povezuje određene radnje sa nagradom ili kaznom, pa ipak ostaje da se ustanovi da li pas, koji uradi nešto nakon čega sledi kazna, zaista ima osećaj krivice ili se radi o običnom strahu od kazne. Verovatno da odgovor zavisi i od našeg pristupa ovom pitanju.

Plašljiv pas


Strah je reakcija jedinke na neki elemenat stresa u okolini, a može se uočiti na osnovu nekih telesnih reakcija. Uplašen pas drži uši oborene, a rep uvučen između nogu, tako da ponekad čak dodiruje stomak. Pritom treba imati u vidu da ovakav stav može ispoljavati i potčinjenost.

POREKLO STRAHA

Strah je reakcija jedinke na neki elemenat stresa u okolini, a može se uočiti na osnovu nekih telesnih
reakcija. Uplašen pas drži uši oborene, a rep uvučen između nogu, tako da ponekad čak dodiruje stomak.
Pritom treba imati u vidu da ovakav stav može ispoljavati i potčinjenost.

Zavisno od jednike i okolnosti, poremećaji uponašanju mogu biti različitog intenziteta, s tim što svaki
autor ima sopstveno tumačenje za pojmove: „stidljivost, strah, bojažljivost, anksioznost, fobija...“

Treba znati da normalna reakcija psa na strah, bekstvo ili izbegavanje opasnosti, čak i neubedljivi
pokušaji zastrašivanja. U slučaju nemogućnosti da izbegne stres (kad je zatvoren, vezan ili u situaciji

opšte opasnosti) pas će postati inhibiran: priljubiće se uz tle kao paralizovan ili će, naprotiv, početi da
ispoljava agresivnost „iz straha“ koja se manifestuje bespoštednim napadom.

U ovakvim ekstremnim situacijama često primećujemo fiziološke promene kao što su pojačano lučenje
hormona, ubrzan rad srca, obilno znojenje, pražnjenje analnih žlezda, refleksno izbacivanje urina. Pri
pravilnom ponavljanju ovakvih situacija kod životinje, čija je potreba za stabilnošću ozbiljno ugoržena,
mogu se javiti poremećaji u ponašanju: bulimija(nezajažljiva glad), anoreksija(gubitak volje za hranom),
samopovređivanje, agresija bez ikakvog direktnog povoda.

Možemo razlikovati nekoliko tipova elemenata koji izazivaju strah.

1.Živi elementi

-čovek:pas se plaši izvesnih ljudi, naprimer, muškarca, dece ili osoba sa određenim obeležjima u fizičkom
pogledu ili odevanju, kao i izvesnih gestova.

-životinje:ovde može biti reči o drugim psima i krupnim životinjama (konji, krave...).

2.Neživi elementi

-vizuelni ili auditivni elementi kao što su predmeti ili buka (vozila, metla, oluja, grom....).

Poreklo ovakvih strahova može biti dvojako:

1.Povezivanje s nekim traumatičnim iskustvom koje predstavlja pretnju njegovom fizičkom integritetu:
naprimer, psa je zlostavljala osoba sa nekim posebnim obeležjem (sa kapom ili bradom....); pretili su mu
nekim predmetom(metla, novine...); oborila su ga kola, u njegovoj blizini je eksplodirala petarda, itd.

2.Pas pati od „sindroma lišavanja“ nedostatak kontakta s drugim bićima ili sa spoljnim svetom ne
dozvoljava mu da se suoči sa nepoznatim, pa svaki novi elemenat smatra opasnim,. Psa može obuzeti
panika pri pogledu na najbezazleniju stvar: plastičnu kesu koja se vijori na vetru, nekoliko stepenika...

Pošto uvidimo uzrok staha, sledeći korak je prevaspitavanje. Pre svega jedan koristan savet, koji samo
na prvi pogled izgleda naivno: ako su oči psa skrivene dlakom (naprimer kod bobrejla ili pirenejskog
ovčara), onaj deo koji pada preko očiju treba ošišati ili nečim pričvrstiti. Uprkos nekim tvrdjnama, ovi psi
imaju potpuno normalne oči koje odlično podnose svetlost, ali zbog dlake koja im ometa vid mogu postati
plašljivi.Treba napomenuti da vlasnik svojim pogrešnim stavom često pojačava reakciju psa izazvanu
strahom. On pokušava da uteši životinju milujući je ili je uzimajući u naručje, uz umirujuće reči kao što
su :“moj mali se uplašio, jadna kuca, ne brini ja sam tu, sve je u redu....“.

Pas će ovu poruku protumačiti na sledeći način,prema sopstvenoj logici:“kada se uplašim vlasnik me
nagrađuje i mazi, znači da odobrava moje ponašanje i ohrabruje me da opet postupim na isti način“.
Tako mu ne preostaje ništa drugo nego da se i dalje plaši. Štaviše, činjenica što se prema njemu ponašaju
kao da je beba, izaziva kod njega gubitak samopoštovanja koji se manifestuje sve većim nedostatkom
samopouzdanja i samostalnosti.

Reakcija straha kod psa često izaziva istu reakciju kod vlasnika. On ubrzo i sam počinje da oseća strah u
situacijama koje plaše njegovog psa: brzo se udaljava kad ugleda drugog psa, drži svog ljubimca čvrsto

na povodniku čim čuje neko vozilo, uzima ga u krilo kad ga odvede kod veterinara....

Za životinju ovo je samo potvrda da je njen strah opravdan. U ovom stadijumu strah potpuno vlada situacijom.

Malo upozorenje danas, ne znam kako je kod vas, ali kod mene je gruvanje petardi i ostalih pirotehničkih stvari na vrhuncu od 9 sati jutros. Kalla je mirna od kada sam odvrnuo muziku da se ne čuje ništa. Obratite pažnju na njih i dobro ih čuvajte, posebno u šetnji nemojte napraviti grešku kao ja, skupo je plaćamo.

Naravno da većina ovih što gruvaju i pucaju nemaju blage veze koji je danas dan i šta taj dan znači i na koji način treba da se provede.

Petarde...
Ja iz godine u godinu shvatam da nama nije dosta ratovanja, pucnjave i krvi... Toliko njih zesce nagraisalo... oni srecniji su prosli sa jednim prstom manjka a bilo je i vecih baksuza... Pucacina i divljanje bilo koje vrste nema veze sa slavljem i tradicijom, zato petarde

Slučajno sam naleteo na temu na velikom forumu koja je slična kao i ova kod nas. Znam da mnogi imaju problem sa strahovima i čudnim ponašanjem kod zgužvanaca, DVM Linda Tintle kaže da nije problem u "njihovim glavama" nego u njihovoj biohemiji. Postavljam njen odgovor na engleskom, a odmah ispod ću ga prevesti. Meni ovo ima daleko više smisla nego bilo koja druga priča, posebno kada se radi o preteranoj produkciji hijalurona u organizmu.

DVM Linda Tintle ::

Now to his fear issues. I think there is a component of Shar-Pei anxiety and aggression that is biochemical and the situations that are triggering his symptoms suggest that this may be happening to him.

There is a chemical messenger called Substance P that is released during psychogenic stress. A receptor for this is on mast cells, a type of cell that Shar-Pei have in over-abundance because excess hyaluronan is associated with increased numbers of mast cells. The receptor is neurokinin-1 (NK-1). There is a new drug out by Pfizer that is approved for use for vomiting, nausea and motion sickness called "Cerenia". Substance P can be a trigger of vomiting and Cerenia is an NK-1 receptor antagonist.

I have been using this drug alone and in combination with amitriptyline to treat the explosive anxious aggression that I see in some Shar-Pei. I have only been doing this recently but the results in some dogs have been nothing short of miraculous. A visit to the vet's office that involves restraint is the classic situation that will trigger this stress response so I have a good window into whether it helps. I think this improper biochemical response is why some Shar-Pei seem to lose their minds at the vets. It's bad biochemistry, not a bad dog.

I use it to pre-treat a dog if I know a potential trigger (like a trip to the vet's or groomers) is coming up or longer term during behavior modification like I am suggesting for your training sessions. Talk with your veterinarian to see whether they would be willing to prescribe it. I can provide dosing info if needed if you email me at wvc (at) warwick.net and/or talk with your vet if that would help. If it is given more than 4 days, I suggest going once daily for 5 days then every other day or less to effect. It should not be given every day long-term. I have one dog who caused severe destruction when left alone and it was escalating to lunging at his dog walkers. Since starting amitriptyline (twice daily) and Cerenia (intermittently when she is away), he has been no problem. I am eager to see how he does long-term. The biggest drawback to using Cerenia in this fashion is that the drug is relatively expensive but I think it is worth it for the initial retraining then occasionally in potentially stressful situations. If you can retrain him not to get stressed, you may not need drugs in the future.

A sad o strahu. Mislim da postoji komponenta anksioznosti i agresije koja je biohemijska i situacije u kojima se aktiviraju simptomi sugeriše da se to dešava njemu.

Postoji hemijski signalizator koji se zove Supstanca P koja se oslobađa u toku psihogenog stresa. receptor za ovo se nalazi na masnim ćelijama (mast cell), tip ćelija koje shar-pei ima u većim količinama usled povećanih količina hijalurona u organizmu. Receptor je neurokinin-1 (NK-1). Postoji novi lek od Pfizera koji se koisti za povraćanje i muku prilikom vožnje kolima, "Cerenia". Supstanca P može da aktivira povraćanje a Cerenia je glavni NK-1 receptor.

Koristim ga samostalno ili u kombinaciji sa amitriptilinom za lečenje eksplozivnih napada anksiozne agresije koju viđam kod shar-peieva. Ovo radim od skoro ali rezultati su čudotvorni. Poseta veterinarima gde se zahteva da pas bude ograničen i gde se aktivira stres mi daje dobru priliku da vidim kako deluje. Mislim da pogrešan biohemijski odgovor predstavlja glavni razlog zbog čega mnogi shar-peievi izgube glavu prilikom poseta veterinaru. U pitanju je loša hemija, a ne loš pas.

Koristim ga i kada znam da će nešto aktivirati stresnu situaciju (poseta veterinaru ili grumeru) ili kada znam da će ići na treninge za modifikacije ponašanja kao u ovom slučaju. porazgovaraj sa svojim veterinarom i proveri da li će da prepiše lek. Mogu da javim dozu ukoliko mi se javiš na email ili da porazgovaram sa veterinarom ako treba. Moj savet je da se daje 5 dana jednom dnevno pa onda svaki drugi dan ili manje da bi imalo efekta. Ne treba davati svaki dan predugo. Imam psa koji ako ostane sam demolira kuću što je eskaliralo napadima na osobu koja ga izvodi u šetnju. Od kada je počeo sa amitriptilinom (2x dnevno) i Cereniom (povremeno kada nisu tu) nije pravio probleme. Nestrpljiva sam da vidim kako će se pokazati na duže staze. Glavni problem sa Cereniom je što je skup lek u pitanju ali mislim da vredi kao smanjivanje reakcije u potencijalno stresnim situacijama. Ukoliko možeš da ga obuzdaš da ne upadne u fazu stresa, lekovi kasnije neće biti potrebni.

U poslednje vreme bas cesto razmisljam o ovoj temi, "strah" nasih ljubimaca.....

Naime, naseg Badija je sa 6 meseci udarila rukometna lopta i sada se plasi i da prodje pored lopte. Ne znam kako da prevazidjemo taj strah?!
I imamo jos jedan "problem" boji se agresivnih pasa, tj. ne zna da se brani vec se povlaci...doduse mi ga mnogo ljubimo, mazimo i pazimo, mozda smo ga previse razmazili. Mada se lepo igra sa lepo vaspitanim i socijalizovanim psima/drugarima. Mislim da je Badi samo fin momak...

Molim komentar...Pozz

Marfi nije hteo uopšte da se približava loptama, a nije voleo ništa od gume. To realno i nije neki strah, više je fazon ne voli i ne zanima ga. Nije ostavljalo neke posledice.
Ovo za agresivne pse je po meni odlično. Kalla je bila takva dok nije stigla Bella, kad pas počne da se kezi na nju ona jednostavno pobegne, daleko bolja opcija nego da uleće u frku i da počne da se kida sa drugim psom. Kad je Bella stigla imala je problem majke pa nije dozvoljavala da se drugi, nepoznati psi približavaju sad se ponovo vraća u normalu, kad pas reži i laje ona okrene glavu i tera svojim putem, a koji god je raspoložen za igru i ona je. Bella je druga priča, ona toleriše pse i ne napada, ali ukoliko pas počne da reži i laje ona vraća istom merom, tako da sad sa skoro 7 meseci 100% sam siguran da bi se potukla u takvoj situaciji. Ne voli da se brecaju na nju.

Za mene, strahovi su nešto što ostavlja psihofizičke posledice na psa, kao kad moja Kalla čuje petardu i potpuno se izgubi, trese se, balavi i pokušava da pobegne, za Novu godinu je uspela i da se ispovraća i bukvalno prosere od straha.