Poreklo Rase

Dali neko zna koje rase su isle u ukrstanje sa nasim prascima 70-tih godina
kada su ih iz Kine uzeli Ameri.
Posto je bilo samo desetak pasa u to vreme logicno je da cu koristili jos neku rasu radi osvezavanja, ali nikako ne mogu da nadjem podatke koju.

Ja mislim da nisu ukrštali rasu sa nekim drugim rasama,ako se dobro sećam ti primerci shar-peia koji su stigli u Ameriku su ukrštani međusobno (incest-inbreeding) odatle potiče toliko genetskih problema kod rase. Još ću proveriti kad dođem kući,ali mislim da je tako...

i ja sam tako čitao,da nisu ukrštali sa drugim rasama...

Ovo što je Peđa napisao apsolutno je tačno.Zbog tih čestih incesta koji su bili neminovni da bi očuvali rasu, još uvek ima toliko problema.Taj put su prošle skoro sve rase samo mnogo pre shar-pea pa su se oni ,,iščistili".

Proverio sam.... Priča ide ovako: Kada su spašavali rasu,u Ameriku je uveženo oko 10 primeraka od toga su neki bili štenci (negde piše i 6)... Ono što je Amerikancima bilo interesantno je jedinstven izgled štenaca koji su im bili jako slatki jer su bili naborani. Odrasli psi iz kineske linije uglavnom su gotovo skroz zategnuti MADA postojali su i POSTOJE ODRASLI psi iz kineske linije koji imaju dosta nabora. (tako da po ovome podela rase na kinesku zategnutu i američku naboranu pada u vodu) Amerikancima su se jako dopali nabori pa su težili da upare pse koji su imali daleko više nabora kao odrasli. S obzirom na jako malo pasa parili su u veoma bliskom srodstvu (majka-sin,otac-ćerka, baba-unuče itd. ) time su dobijali pse koji su imali određene probleme vezane za ono sa čime se mi danas susrećemo. Jedan od problema je bio i taj da su pareni psi koji nisu dostigli zrelost i nisu razvili imunološki sistem pa su se određene imunološke mane prenosile dalje (otuda toliko problema vezanih za kožu-uglavnom su svi zbog lošeg imuniteta) Ukrštanjem u bliskom srodstvu proizvedeni su psi koji su daleko slabiji u odnosu na izvorni tip i koji ako se nastavi ovako dovode do istrebljenja rase. Zanimljiv podatak je da trenutno u Americi gotovo svi psi rase shar-pei imaju zajedničke rođake i da su svi u nekoj vrsti srodstva (ne čudi me). Naleteo sam i na ovo: U nadi da spasu rasu vraćen je standard koji je postavila matična zemlja Kina i time je mnogo pasa ispalo iz standarda pa su zbog toga ponovo morali da ga preuređuju,što bi značilo da je na snazi kineski standard koji je malo modifikovan da bi američki psi mogli da prođu (tako sam ja razumeo). Danas ponovo traže promenu standarda i to na prvobitni kineski,ali ako sam dobro ukapirao Amerika ima problem jer Kinezi ne žele da pošalju svoje zdrave jedinke kod njih (zašto?nemam pojma).
Zaključak: Svašta je tim ljudima padalo na pamet!!!! Hvala im što su hteli da sačuvaju rasu,ali što su hteli i dali svoj pečat rasi tragajući za što naboranijim psima pareći u najbližem srodstvu i nezrele jedinke za to im treba zavrnuti vratove.....
pozz
Peđa

Vidis, sve to ima smisla.Kinezi su im vec jedniom dali pse ali su ameri napravili glupost i skoro upropastili rasu, pa zasto bi im opet to dopustili.
U Kini je verovatno imalo mnogo vise primeraka rase tako da nisu imali potrebe da ih mnogo pare u srodstvu i zato se njihovi psi mnogo razlikuju od onih u Americi a i kod nas.
Nije dobro kada jedna rasa u nekom trenutku postane mnogo popularna jer onda tu uskacu ljudi kojima je samo zarada u glavi.
Postoje i psi iz kineskog odgoja koji su naborani ali vro su retki sto dokazuje da su mnogo manje isistirali na naboranosti a vise na zdravlju.
Mi kao ljudi koji stvarno volimo ovu rasu makar kod nas ovde treba da pokusamo da i ako se odlucimo za parenje nasih pasa to iskljucivo radimo sa provereno zdavim jedinkama, da malo popravimo stanje koje su odredjeni nazovi odgaivaci napravili.
Koliko sa ja primetio bar na ovom forumu pse niko ne drzi zbog neke zarade nego zbog iskrene ljubavi prema rasi.

Nasumičnom pretragom po internetu i velikom forumu naleteo sam i na to da većina pasa u Evropi vodi poreklo iz Amerike (ne znam koliko je verovati tim podacima), glavni problem je bio u tome što su Kinezi rasu uništili jer su onim čuvenim proglasom ubijali pse svih rasa. Tačna tvrdnja je da shar-pei svoj put u Ameriku kreće iz Hong-Konga. E sad bi mi ovde problem rešio neko ko se razume u genetiku i nasleđivanje jer ne znam koliko je moguće da se jedna genetska mana stvori sama od sebe ako nije postojala još, u ovom slučaju, u Kini. (ovde govorim o groznici,amiloidozi i raznim kancerima najčešći kod shar-peia je mast cell cancer). Oni primerci u Kini koji su preostali u nekim seoskim naseljima koje nije zahvatio taj čuveni proglas bile su jedinke koje su uglavnom bile prepuštene same sebi,otuda ta priča da je ''kineski tip'' živahniji i daleko agresivniji prema drugim psima. Ne znam zašto,ali svi pominju da Kinezi i danas slabo vode računa o shar-peiu i ostalim svojim rasa (i dalje su im neke na meniju), samim tim ga i ne izvoze,ne znam koliko je to tačno.
Što se tiče odgajivača,mi ih na forumu imamo jako malo i što je najveći fazon njihovi psi mi se jako dopadaju jer su to sve ljudi koji paze šta i kako pare i koji unose svežu krv u svoje linije.
Hana,ti i ja znamo od koga nikada ne bismo kupili štene,srećom njih ovde kod nas na forumu nema.

Slazem se sa tobom Peđa i ne poistovecujem sve odgaivace.,otac mog arcija je iz jedne nase odgaivacnice koja ima stvarno predivne pse .
Cenim i ono sto radi Slovenski klub za shar pei rasu i nasi odgaivaci koji su u kontaktu sa njima.
Oni stvarno rade bas sve u korist pasa http://www.sharpei-klub.si/mania/shar-pei_mania1_slo.pdf
Nama ce trbati jos mnogo truda da im se priblizimo
http://www.sharpei-klub.si/mania/shar-pei_mania2_slo.pdf

Mene je uvek zanimalo kako dolazi do osnivanja tih klubova. Konkretno slovenski funkcioniše jako dobro,sreo sam na velikom forumu neke ljude iz Slovenije koji su članovi i jako hvale sam rad kluba. Uglavnom, preko klubova kontrolišu sve što se dešava sa rasom, sad ne znam koliko je to baš tačno,ali ako je tako svaka čast.
Baš me zanima da li će ikada kod nas tako nešto postojati?! Meni se čini i da smo mi vlasnici zgužvanaca veoma tihi po pitanju rase,puno govori i to da se na izložbama maksimalno pojavi 5 pasa što je veoma zabrinjavajuće. Ne znam ni da li neko kod nas kontroliše same rodovnike i prati linije pasa,čak nigde na internetu nisam naleteo na bazu izdatih rodovnika,kao što sam npr. naleteo na nekom američkom sajtu.

Vrlo je moguce da su zdravstveni problemi kod Shar Pei-a nastali usled parenja u incestu,a sa druge strane sam cuo da su problemi nastali i jer su amerikanci zeleli genetski da ih modifikuju ( nekakvim ormonima ) da bi imali sto vise nabora,jer su ih nekada cenili po broju nabora ( vise nabora-veca cena ). Ko ce ih znati?

Inace,90% ljudi koji "uzgajaju" ovu rasu,nemaju pojma o njoj vec su im samo $$$ i evropljani u glavi... Pedji svaka cast sto je odlucio da ne pari Marfija zbog zdravstvenih problema. Skidam kapu za taj potez!! Mogao je i on decko da uzima po parenju par stotina eura i da ne razmislja...

Drugar od koga smo uzeli Crisp-a,nije odgajivac vec je imao zenku,pario je par puta,ali...svi stenci su bili zdravi,ni jedan nije imao nikakve teze zdravstvene probleme ( ne racunam prehladu,i tako to... ). Gledam po izlozbama,donesu stence u kavezima kao da su prasad pa ih prodaju... 150 eura sa papirima,100 bez papira?!?!?

Slazem se da bi trebalo i kod nas da postoji jedan ovakav klub kao sto je ovaj u sloveniji,ali kakav smo mi narod,mislim da bi opet tu samo finansijski interes bio u pitanju,kao sto je u KSS-u...

Klub je odlicna ideja,i verujem da bi mnogi vlasnici podrzali ideju,makar zbog neke baze podatak koja bi mogla da se napravi i bude dostupna svima.

Citat :

Vrlo je moguce da su zdravstveni problemi kod Shar Pei-a nastali usled parenja u incestu,a sa druge strane sam cuo da su problemi nastali i jer su amerikanci zeleli genetski da ih modifikuju ( nekakvim ormonima ) da bi imali sto vise nabora,jer su ih nekada cenili po broju nabora ( vise nabora-veca cena ). Ko ce ih znati?

I ja sam mislio da su ih ''pumpali'' nekim hormonima, ali izgleda da to nije slučaj. Jednostavno loše parenje i prerano parenje je napravilo problem. Ko zna na šta ćemo još naleteti na internetu.

Citat :

Klub je odlicna ideja,i verujem da bi mnogi vlasnici podrzali ideju,makar zbog neke baze podatak koja bi mogla da se napravi i bude dostupna svima.

Ova ideja je odlična verovatno bi je svi mi podržali,ali verujem da nema neke vajde od toga. Mislim da daleko bitnije ''face'' moraju da pokrenu ovako nešto.

I da zaboravio sam @hana-Srećan rođendan!!!!

hvala

Sorry,juce smo bili opravdano odsutni,ali o tome cemo drugi put.

Hana,srecan rodjendan!!

Selo Dai Lek, u juznoj kineskoj Kwantung provinciji bilo je nekada poznato kao kockarski raj. Kladjenje u borbama pasa bilo je popularni nacin tracenja vremena, a Shar Pei postao je favorit u kladionicama. Iako su imali snagu, izdrzljivost, otpornost i odlucnost, davan im je alkohol i drugi stimulansi prije borbi. Na srecu po ovu rasu, neke pristalice borbi pasa donijeli su sa zapada mastiffe, bulldoge i druge slicne rase. Ovi psi koristeni su zbog izopacenog temperamenta i da bi ukrstanjem kao produkt dobili vece, jace i agresivnije pse. Prirodni Shar Pei vise nije bio interesantan u borbama. Kako vise nije bilo potraznje za njim, ova rasa je zanemarena sto je rezultiralo da je broj Shar Pei-a bio u naglom opadanju.

Komunisticki rezim u Kini zadao je gotovo poslednji udarac ovoj rasi kada je nametnuo ogromne poreze na pse 1940. godine. Samo ekstremno bogati ljudi mogli su sebi priustiti psece drustvo. Psi su bili deklarisani kao dekadentni, burzoazijski luksuz, a uzgoj pasa postao je zabranjen.

Kao rezultat ovih pritisaka, desilo se da je u 1950-tim ostalo samo nekoliko primjeraka Shar Peia dinastije Han. Odgajivaci i ljubitelji zivotinja u Makau i Hong Kongu bili su u stanju spasiti i zastititi tek nekoliko slucajnih primjeraka, no rasa je bila na rubu izumiranja.
Koliko blizu su bili ovi psi da izgube borbu za opstanak, objavljeno je u casopisu "Dogs" maja 1971. godine. Ovaj broj imao je clanak o rijetkim rasama ukljucujuci i sliku Shar Pei-a opisanog sa: "vjerovatno posljednji primjerak rase". Clanak je bio vrlo blizo istini i da ovaj list nije slucajno pao u ruke gospodina Matgo Law-a u Hong Kongu, Shar Pei bi bio zauvijek izgubljen.

Matgo Law, mladi, energicni Hong Kongski uzgajivac pasa posjedovao je nekoliko Shar Pei-a. On i gospodin Chung Ching, drugi uzgajivac, vec su gajili u sebi ideju o operaciji spasavanja ove rase. Oni su se plasili da bi Hong Kong jednog dana mogao postati dio Narodne Republike Kine, te da bi operacija unistenja pasa mogla biti ponovljena u Hong Kongu. Sve je izgledalo beznadezno, dok gospodinu Law-u, citajuci clanak iz casopisa "Dogs" nije sinula ideja.

Sa tipicnim Hong Kongskim smislom za inteligentno planiranje i jos bolju izvedbu, Matgo Law napisao je pismo i poslao ga Margaret Fansworth, editorki casopisa "Dogs". U svom pismu Law je opisao njihove planove i dodao slike nekoliko Shar Pei-a koje su oni bili u mogucnosti spasiti. Zavrsio je pismo vapajem za pomoc i saradnju od strane US zainteresovanih uzgajivaca.

Publikacija ovog pisma u aprilu 1973. lansirala je Shar Pei-a daleko od izumiranja i moguceg pomilovanja, ka zvijezdama . Vise od 200 pisama nestrpljivih buducih vlasnika pristiglo je na adresu casopisa, no samo mali broj srecnika dobio je stene par mjeseci poslije objavljivanja clanka.

Matgo Law uspio je pronaci jos nekoliko pasa u Makau i Taivanu, te su Americki entuziasti poceli dobijati stenad od njega. U roku od nekoliko godina Shar Pei je mogao zaboraviti na samrtni oprostaj. Uzgajivacnice su postojale sirom Amerike, a danas je ta rasa voljena i uzgajana sirom svijeta (i nasa Maxy je jedna od uzgajivaca ).

Kada su ga veterinari vidjeli po prvi put, ocjenjivali su ga kao divlje, egzoticno stvorenje. Ako ni zbog cega drugog, a ono zbog interesa citatelja, veterinarski casopisi objavljivali su nesto o njima u gotovo svakom broju, odajuci utisak na taj nacin da je ovo rasa sa mnogo problema sa zdravljem i ponasanjem. Bilo je interesantno pisati o necemu novom, a ne ponavljati price o istim rasama, kao godinama unazad .

I na kraju jos jedna zanimljivost, 1978. godine, Shar Pei je u Ginisovoj Knjizi Rekorda imao neslavno prvo mjesto kao najrjedja rasa pasa.

kakva prica.... ostao sam bez daha ... sad kad pogledam svoju ljubimicu i kad skontam da je opstanak njene rase bio na granici istrebljenja da su njeni preci prosli kroz komunisticki period pa proganjani od rezima pa jedva se izvukli od borbi i kojekakvih kazamata gde su ih drzali nesto se razmislim o svojoj proslosti i o proslosti mojih predaka ... pa ima dosta slicnosti ... bas previse slicnosti ... a danas i ja i ona uzivamo uz smeh i igru u bar prividnom blagostanju .... a to je ono bitno .... jako bitno osmeh na kraju .... ili s obzirom da je ona tek stene mogu reci osmeh na jednom divnom pocetku

Evo još nešto

Kakav je čuvar?

Premda se o poreklu ove rase ne zna mnogo, smatra se da je šar–pej stolećima postojao u južnom delu Kine. U svojoj domovini je imao ulogu svestranog čovekovog pomoćnika, sposobnog da učestvuje u lovu, čuva i štiti stoku i ukućane. U današnje vreme, šar–pej važi za zanimljivog, čistog i inteligentnog kućnog ljubimca. Najvažnija karakterna osobina šar–peja je izuzetno snažna ličnost koja zahteva ranu socijalizaciju i odlučno postupanje. Ipak njegova odanost prema vlasniku nikada ne dolazi u pitanje. Samostalan, oprezan i ponosan, ume da bude neprijatan sa onima koje ne poznaje i definitivno ne spada u pse koji "vole svakog". Pažljiv i veran, ovaj pas je odličan čuvar jer ume da se postavi zaštitnički, a da pri tome ne bude agresivan. On traži poštovanje – i zna kako da ga stekne.

kada je nastala rasa?

Neuobičajen izgled šar-peja, sa karakterističnim kožnim naborima, malim ušima i tamno pigmentiranim jezikom predstavlja rezultat vekovima duge selekcije. Sama činjenica da se počeci ove rase vezuju za vreme dinastije Han (od 206. godine p.n.e. do 220 godine nove ere) ukazuje na to da je za usavršavanje bilo više nego dovoljno vremena. U to doba šar pej, ili neki od njegovih predaka je korišćen kao pas za borbu. Selekcija je bila usmerena ka dobijanju pasa sa labavom, debelom kožom, obraslom tvrdom, oštrom dlakom. Bogati kožni nabori štite telo, a velik, opušten podvaljak čuva vrat. Još jedan koristan odbrambeni mehanizam je izraz šar–peja, njegovo naborano lice zbunjuje druge pse, koji nisu u stanju da protumače gestove i predvide reakcije pripadnika ove rase. Ako se tome doda specifičan miris, naročito štenadi, jasno je zašto se psi koji se sa njim sretnu obično nađu u čudu i pokušavaju da izbegnu sukob.

kakva mu je narav?

Šar-pej je kineska rasa i ima specifičnu narav istočnjaka – ljubitelji kažu da je to pas samo jednog vlasnika. Ovo ne znači da se ne druži sa ostalim članovima porodice – on uživa u vremenu provedenom sa ljudima, naročito u igri sa decom.
Ovaj pas se veoma dobro adaptira na sve uslove života. Retko laje, obično da bi javio da se nešto dešava i bez problema podnosi samoću. Stav prema strancima naizgled varira od nezainteresovanog do prijateljskog, ali u svakom trenutku ostaje budan, na oprezu i spreman da interveniše ako se za to ukaže potreba. Reaguje izuzetno brzo, bez straha i razmišljanja o posledicama, sa iznenađujućom žestinom. Veoma je inteligentan, pa je obuci potrebno pristupiti sa posebnom pažnjom. Grubost se ne preporučuje, opomena podizanjem tona je najčešće dovoljna. Kada se upozna sa pridošlicom, jednostavno prestane da ga primećuje. Pas koji se još kao štene stalno sretao sa drugim psima različitog uzrasta obično ne pravi probleme. Šar-pej je odvažan čuvar svoje teritorije i obično ne dozvoljava pristup jedinkama istog pola. Ne traži borbu, ali je i ne izbegava – na provokacije odgovara burno i dugo je pamti. Veličina suparnika mu nije važna, pošto je izuzetno hrabar i nosi u sebi nasleđe drevnog borca. Pravilno odgojen, predstavlja osećajnog, odanog i pouzdanog prijatelja i zaštitnika.

koje su mu karakteristike?

Premda postoje dve linije koje se ističu – kineska, sa višim, vitkijim i bržim psima, čije su bore manje izražene, koža opuštenija a njuška duža i – američka, u kojoj su psi manji, teži i deblji, kožni nabori naglašeniji, njuška zdepastija a dlaka nešto duža, iskustvo pokazuje da se najbolji psi dobijaju ukrštanjem primeraka iz američke i kineske linije. Šar-pej mora da bude snažan, kompaktan i kvadratičan sa proporcionalnom, nevelikom glavom na kojoj se ističu bore na čelu. Ovi kožni nabori su veoma značajni jer su tipična rasna odlika. Njuška je velika, široka, srednje dužine, a nos tamno pigmentiran, po mogućstvu crn (premda se kod pasa svetle dlake dozvoljava svetlija boja). Jezik i desni su crno – plavi. Vilice su snažne, usne debele i mesnate, a zubalo kompletno i makazasto. Oči su srednje veličine i što tamnije, a uši male, trouglaste, i lako zaobljene na vrhovima. Štenad šar-peja se rađa bez bora, bez pigmentacije i sa pravim repom. Dok rastu, počinje proces pigmentacije, rep se zavrće a bore postaju sve izraženije. U uzrastu od četiri meseca kožni nabori su najbrojniji i najnaglašeniji – tada postepeno počinju da se poravnavaju, da bi se kod odraslih primeraka sveli na bore na glavi, grebenu i podvaljak.

kako se neguju?

Mišljenje laika da se u kožnim naborima šar–peja stvaraju rane ili čirevi nema realnu osnovu, budući da bore nisu fiksne, nabori se pomeraju a koža se sasvim normalno provetrava i čisti. Dlaka ovih pasa ne zahteva nikakvu posebnu negu. Treba voditi računa o tome da se ne pretera sa kupanjem. Prečesta kupanja mogu da dovedu do stvaranje prevelike količine masti, pa ne samo da se miris psa pojaćava, već često dolazi do začepljenja pora. Iskustvo je pokazalo da je najbolji način čišćenja psa rastvorom vode i jabukovog sirćeta u razmeri 3:1. Budući da su otvori spoljašnjih ušnih kanala kod šar-peja prekrivani ušnim školjkama, preporučljivo je redovno čišćenje ušiju da bi se izbegle infekcije.

problemi u odgoju?

Od urođenih mana koje se sreću kod šar-peja najčešći je prognatizam (nenormalna izduženost jedne od vilica). Najsigurniji način za otkrivanje ovog defekta je pregled roditelja. Budući da je reč o naslednom poremećaju, potomci pasa sa prognatizmom će ga takođe imati. Sledeći široko rasprostranjen problem je nedostatak prvog premolara (prekutnjaka), koja sa sobom povlači diskfalifikaciju i takođe je nasledan. Nešto ređa loša osobina je zatvaranje donje usne preko zuba, što onemogućuje pravilan zagrižaj. Uglavnom je povezano sa prognatizmom, zbog čega je potrebno videti roditelje. Pojava entropijuma – uvrnutog očnog kapka, tako da trepavice neprestano dodiruju i povređuju vežnjaču nije retka kod šar peja. Posledica ovog naslednog poremećaja je keratitis (zapaljenje rožnjače). Entropijum se često javlja u američkoj liniji šar-peja, a problem se rešava jednostavnom i brzom hirurškom intervencijom koju treba obaviti što pre. Ovaj problem se može ispoljiti na jednom ili oba oka i na oba kapka (premda se češće javlja na gornjem).

кoje linije postoje?

Mada je šar-pej drevna kineska pasmina, zlatno doba je doživeo u Americi. Uzgoj u različitim delovima sveta je rezultirao nastankom dve linije – kineske i američke, mada iskustvo pokazuje da se najbolja štenad dobija ukrštanjem pasa različitih linija.Većina drugih pasa je podeljena po boji, veličini ili dužini dlake. Kod šar-peja to nije slučaj. Ako je prvak razreda mladih iz kineske linije, pobednik u razredu zrelih iz američke, a prvak rase proizvod ukrštanja, jasno je šta je po sredi. Verovatno će u budućnosti doći do podele ove rase, pošto su razlike između kineske i američke linije šar-peja veoma velike, kako u izgledu tako i u naravi.